Банкарски послови су једни од најстрожије регулисаних послова у сваком економском систему. У БиХ дозволу/лиценцу за рад банкама издају ентитетске агенције за банкарство, а њихова ресорна министарства су министарства финансија (Српске и Федерације).
Издавање дозволе за рад је само први корак у прописивању џунгле услова и прописа под којим банке могу и смију обављати кредитно-депозитне послове.
Свака држава/друштво жели да има банке које ће домаћој привреди, грађанину, али и њој, држави, дати кредит.
Наспрам 33,15 милијарде имовине бх банака налази се, између осталога, 24 милијарде депозита бх физичких и правних лица и 4,15 милијарде KM капитала (претежно у страном власништву).
Један дио пасиве банака се састоји и од депозит и кредита које странци стављају на располагање бх банкама.
Овај дио пасиве банака се стручно зове “страна пасива” (видјети графикон), а средства која банке у облику депозита држе у иностранству, или која у облику инвестиција у хартије од вриједности и кредите стављају на располагање странцима/нерезидентима је означен као “страна актива”.
Дуго времена страна пасива је била већа од стране активе, а од 2016.г. је наступио преокрет и сада бх банке више позајмљују иностранству, него што иностранство позајмљује њима.
Босанскохерцеговачке банке из сиромашне БиХ су нето повјериоци банака из претежно неупоредиво богатије зоне евра, а нето потраживање бх банака према иностранству је 1,74 млрд. КМ.
Наше банке претежно потражују од правних субјеката из зоне евра и/или ЕУ (4,8 милијарди КМ), а претежно тој истој зони евра и/или ЕУ наше банке дугују неупоредиво мање (2,94 милијарди КМ).
Већ четврту годину заредом Босна рационално и плански помаже Европи, која је на кољенима, да превазиђе кризу ликвидности, заборављајући да би можда ипак требало бити супротно.
Ни пандемија која траје тај (не)логични и (не)разумни финансијски поредак ствари не мјења.
Нето потраживање од 1,74 милијарди КМ се финансира или из депозита/штедње у власништву наших правних и физичких лица, и/или из капитала банака којим су бх ентитетска министарства индиректно дала дозволу за рад.
Ако се финансира из капитала банака порука је да су банке уплатиле оснивачки капитал у КМ, а након десетак година од свјетске финансијске кризе (2009.г.) претвориле су дио овога новац у девизе, тј. депозите код претежно својих власника/оснивача (банака мајки) и/ или у неке друге врсте девизних потраживања према странцима.
До 1992.г. основни принцип у регулацији девизне позиције банака је био да на девизној позицији може бити онолико новца/девиза колико је банци потребно за девизна плаћања, ни мање, ни више од тога.
Принцип је био и да се капитал банака уплаћен у домаћој валути не смије трансформисати у девизе (девизе су жирални/електронски страни новац).
Ликвидност бх економије се након избијања пандемије брзо смањује, а истовремено наше банке издашно кредитирају странце, или држе новац код страних банака, иако бх централна банка не може давати кредите домаћим правним лицима, а кредити правним лицима у зони евра дати од стране Европске централне банке се мјере у стотинама милијарди евра.
Министарство финансија Републике Српске приговара Централној банци БиХ што држи имовину у девизама тј. у иностранству, иако је то законска обавеза ЦББиХ, а не замјера бх банакама што исто то чине, иако то није њихова ни законска, а ни пословна обавеза.
Ако жели да се позове на принципе регулације банака који су важили прије 1992.г. у држави СФРЈ, српско министарство финансија мора бити принципјелно.
Требају ли ентитетска министарства финансија и агенције за банкарство разговарати са банакама којима су издале дозволу за рад на територији БиХ о разлозима због којих један дио овога новца и капитала треба из девиза бити претворен у конвертибилну марку?
Да ли се, након 28 година, уопште ико може сјетити разлога због којих би се ове милијарде требале ипак можда почети враћати дома?
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
