Одмах послије рата (1992 – 1995.г.) започиње омаловажавање, ниподaштавање и сурова негација ефикасности државе као власника предузећа од стране појединих друштвених група, као и генерално оспоравање улоге државе у економском систему.
Носиоци и промотери ове идеје су били и поједини представници администрације, што је само привидно и на први поглед огроман парадокс.
У страној економској литератури непосредно након пада Берлинског зида приватизација се изједначава са размонтирањем/растављањем државе и интезивно се употребљава баш тај појам (енг. dismantling the state).
Од државе, органа управе и генерално администрације и њихових трошкова се тражи да буду што мањи, или барем да не расту.
Међутим, у свакој кризи (видјети графикон) се ова парадигма мјења и од владе се не очекује само “да креира пословни амбијент”, како то зборе за економски систем, економски развој и макроекономију неука лица.
Пред државу, у случају Босне и Херцеговине то су буџети државе, влада, кантона и општина, се поставља имплицитни и експлицитни захтјев да у условима пада осталих облика потрошње повећа своју потрошњу, у складу са народном пословицом: ” Кад је мука … “.
Компоненте бе-ха БДП-а
(други квартал 2020.г. у односу на први квартал 2020.г. )
Извор: БХАС.
Повећање државне или јавне потрошње компензује пад потрошње домаћинстава (лична потрошња), пад бруто инвестиција (инвестициона потрошња) и потрошњу странаца на извезену робу – тако би требало бити када држава повећава потрошњу.
Раст државне потрошње се може финансирати кроз раст пореза тј. раста јавних приход, али то смањује остале облике потрошње (под условом да је све остало једнако).
Зато је као главни облик финансирања државне потрошње прихваћено задуживање државе.
Досадашњи ток управљања економском кризом не показује да се Босна и Херцеговина придржава описане економске политике.
Сви облици потрошње су у слободном паду, а раст државне потрошње је скоро невидљив.
Инвестициона потрошња је највише смањена, скоро за једну трећину.
Огроман пад извоза је нивелисан скоро идентичним падом увоза (за око четвртину), а потрошња домаћинстава мања је за 10%.
У другом кварталу 2020.г. државна потрошња уопште није порасла, осим ако се под растом не подразумјева 0,1%, па је зато и пад БДП-а скоро 11%.
Ниво ефективне тражње за робама и услугама на ниво бх економског система ће поред намјере бе-ха влада да се задуже, зависти и од њихове способности да прикупе додатна финансијска средства на домаћем, а поготово на ино тржишту.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.