Свједоци смо пандемије новог вируса који научници зову 2019-нЦоВ (изазива болест ЦОВИД-19) који се веома брзо проширио из Кине широм свијета па је тако стигао и у Европу.
Вирус јесте мутирао али је и даље из групе корона вируса и даље у већини популације изазива симптоме благе прехладе.
Шири се као што здравствени радници очекују, изазива познату клиничку слику и лијечи се свима нама познатим и доступним лијековима.
Италија је тренутно највише погођена земља у Европи гдје број обољелих али и умрлих расте из дана у дан.
Према Свјетској здравственој организацији (СЗО) стопа смртности у свијету је 3,4% тренутно, с тим да је највећа смртност у старосној групи изнад 80 година и износи 21,9 % пријављених случајева.
Важно је да имамо на уму да на смртност утичу и коморбидитети тј. придружене болести (видјети графикон).
Велики број умрлих у Италији можемо донекле објаснити чињеницом да су Талијани у просјеку једна од најстаријих нација у Европи тренутно. Следећа велика жаришта су према процјенама стручњака Шпанија и Француска.
Да би ограничиле ширење епидемије владе широм свијета доносе одређене епидемиолошке мјере које имају за циљ да ограниче ширење болести и смање број обољелих и на тај начин заштите своје становништво и своју економију.
И влада Републике Српске се по угледу на Италију организовала и веома брзо увела мјере које по мом мишљењу немају и имају смисла. Нема смисла да се ограничи рад супермаркета до 18 часова и редукују линије јавног превоза јер се тако повећавају гужве и на тај начин олакшава ширење вируса али има смисла да се апелује на становништво да подигне ниво личне хигијене и хигијене своје околине и да своје кретање ограничи на најмањи могући ниво.
Нема смисла да се прво затворе школе а тек након неколико дана смањи обим рада болнице на хитне случајеве и лијечење особа са малигнитетом. Требало би обратно. О подизању шаторских насеља у близини граничних прелаза и смјештању свих људи који улазе у РС четрнаест дана у исте заиста не треба трошити ријечи.
Али и било какве мјере су боље него никакве, засад.
Становништво је ослушкујући мјере владе похрлило у набавку и стварање залиха хране и кућних потрепштина што нема и има смисла по мом мишљењу.
Нема смисла јер епидемија у Кини већ јењава тако да је за очекивати да и код нас неће дуго трајати ( иако се то не може предвидјети ) али има смисла јер је влада РС одавно закључила да робне резерве нису потребне становништву па их је препустила стечају.
На руку нам иду и временске прилике јер топло прољеће не погодује преносу вируса, подиже имунитет сваког појединца самим тим и колективни имунитет који су битан фактор у ширењу било које епидемије.
У односу на Италију имамо предност јер ми знамо свој “ нулти случај “ односно знамо ко је донио вирус у РС док они не знају. Италија је примјетила пораст респираторних инфекција мјесец дана прије прве лабораторијске потврде инфекције корона вирусом.
Та чињеница ће здравственом систему РС бити можда и кључни фактор у борби против епидемије а за спас становништва и економије.
Сад бих желио да се сви читаоци подсјете раздобља од 2014. до 2016. године.
Да ли се неко сјећа да је 2014. од стране СЗО проглашена епидемија вируса Еболе у Гвинеји која се веома брзо проширила на сусједне земље Сијера Леоне и Либерију и према званичним подацима трајала је до 2016 године?
Заире еболавирус је био у питању.
Први обољели је био дјечак старости 18 мјесеци за којег се сумњало да га је угризао шишмиш и на тај начин га заразио.
Стигла је епидемија Еболе и у Европу.
Иронично Италија је прва регистровала првог и јединог обољелог у својој земљи који је преживио као и по један заражени у Шпанији и Великој Британији.
На сву срећу Ебола вирус леди крв у жилама љекарима у СЗО и епидемиолошке мјере су много озбиљније него мјере о којима данас читамо широм планете.
У периоду од 2014. до 2016. широм свијета обољело је 28 652 лица од којих је 11 325 подлегло. Стопа смртности је износила око 39% .
Тад нисмо имали оволику медијску пажњу на епидемију која је избила. Можда зато што је Африка била у питању.
Бранко Ћопић је давно изазвао општу пометњу кад је у школи бранио став да је вук зелен па је морала и милиција да интервенише.
Мала дјеца су јако паметна јер њихова логика није искварена предрасудама.
Можда да њих питамо ко се боји вука још?
Сандић др Драган, специјалиста анестезије и интезивне терапије *
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору, не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради и не садрже апсолутно никакве препоруке за поступање у ванредној ситуацији.
