У посљедњих неколико недјеља технички и медицински кисеоник су упоређивани и поменути неколико десетина милиона пута, а у задњих 15 година никад нико није упоредио BMW и медицински кисеоник.
2006. г., прије 15 година, Босна и Херцеговина, је увела порез на додатну вриједност као нову форму пореза на промет.
Разрезан је једнак порез на промет од 17% на сва добра и услуге без обзира на њихову цијену, корисност, нужност и учесталост куповине.
Висини овога пореза се “не може” приговорити (видјети графикон), јер је он приближно једнак просјечном порезу на промету по земљама.
Проблем са овим порезом је у томе што је Босна и Херцеговина једна од пар земаља (у узорку од 170 земаља) која има само једну, јединствену, стопу овога пореза на промет.
Поред Босне и Херцеговине још само Бахами, Камбоџа, Маурицијус, Тонго … имају само једну, стандардну, стопу пореза на додату вриједност.
Чак и све земље екс Југославије, осим наше, имају више различитих стопа пореза на додату вриједност.
Висина пореза на додату вриједност по земљама (у % )
https://www.oecd-ilibrary.org/sites/1ca62ced-en/index.html?itemId=/content/component/1ca62ced-en. Напомена: Црвени квадрат означава Босну и Херцеговину.
Босанскохерцеговaчки порез на промет подједнако оптерећује финалну цијену сваког производа било да се ради о BMW-u или о медицинском кисеонику.
Ни BMW ни медицински кисеоник се не производе код нас, а страним извозницима ових производа се у матичној земљи враћа порез на додатну вриједност (колики год да је) и они када прометују ове робе у Босни и Херцеговини плаћају порез од 17%.
Ако се не купи BMW нема посљедица по здравље, а одустајање или одлагање куповине медицинског кисеоника може имати посљедице по здравље.
Куповина BMW-a је показатељ престижа, друштвеног статуса и богатства, док је набавка медицинског кисеоника питање свакодневног функционисања здравствених установа и здравља људи.
Један од начина да започну економске реформе у Босни и Херцеговини је да се поред стандардне уведе и једна виша и једна нижа стопа порезa на додату вриједност – виша на све луксузне производе (чији је симбол BMW) и једна нижа на есенцијалне производе (чији је симбол медицински кисеоник).
Већина земаља у ЕУ има нижи порез на промет лијекова у односу на стандардни порез на промет (има и пар изузетака).
Ова мјера би допринијела и финансијској санацији/оздрављењу оних здравствених установа који су за лијечење пацијената умјесто медицинског кисеоника користиле технички кисеоник, а сада морају користити медицински кисеоник.
Виша цијена производње медицинског кисеоника, било да се ради о увозном или домаћем производу, може бити дјелимично нивелисана нижом стопом пореза на додату вриједност на медицински кисеоник.
Све што се десило на релацији технички-медицински кисеоник је врло лоше за наше друштво, али ако из овога случаја успјемо спознати да прометовање BMW-а и медицинског кисеоника не може, на елементарном логичком ниво, имати исти статус са аспекта опорезивања, то може бити изузетно добро за наш економски систем.
Јавни приходи који буду изгубљени на прометовању медицинског кисеоника биће надокнађени у купопродаји BMW-a.
Ако бх парламентарци из Републике Српске не буду радили свој посао порез на прометовање медицинског кисеоника се не може смањити, а самим тим ни његова финална цијена.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
