У економији постоје слободна и економска добра. Слободна добра су неограничена. Примјер слободног добра је ваздух. Економска добра су ограничена. Примјер економског добра је кредит. Намјена ваздуха је позната, он омогућава живот свим бићима на планети.
У 75% случајева намјена кредита становништву у бх банкарском сектору није позната (децембар 2019.г.), иако је он ограничен и иако и он такође омогућава живот (видјети графикон).
Наша статистика даје информацију о „кредитима становништву по намјени“, а три четвртине кредита се крсте као „потрошачки ненамјенски кредити“ тј. као кредити чија се намјена кориштења не зна, што је прилично нелогично и помало смјешно.
Кредит не може добити свако ко га тражи, кредити не могу расти бесконачно, кредит све покреће, кредити су основни извор финансирања економске активности у Босни и Херцеговини, па ипак од укупном 10 млрд. КМ кредита за 7,5 млрд. КМ које бх банке дају становништву не зна се намјена.
Када се креира буџет ентитета/државе зна се намјена сваког пфенинга.
Када предузеће троши новац зна за шта га троши.
Чак и корисници потрошачких ненамјенских кредита знају за које намјене траже кредит, али банке, бх статистика, министарства финансија … не знају, па се чини као да их корисници кредита тјерају да погађају која је намјена кредита.
Постојање потрошачких ненамјенских кредита олакшава пословање банкама, јер оне по природи свога посла не требају бити заинтересоване за шта ће се новац потрошити.
Новац је са аспекта банке роба. Док год се роба добро продаје и враћа (кредит је потраживање банке) посао иде добро.
Међутим, постојање потрошачких ненамјенских кредита загорчава живот креаторима економске политике.
Ако министарство финансија/влада/агенција за банкарство мора погађати намјену кредита то отежава, или чак онемогућава вођење економске политике.
На примјеру кредита за куповину половних аутомобила показаћу смисао потребе/захтјева да се уведе обавезно навођење и статистичко евидентирање намјене употребе кредита становништву.
Ако се покаже да се велики дио потрошачких ненамјенских кредита користи за куповину половних аутомобила, то прво значи да се ови кредити користе за куповину стране робе тј. за увоз.
Увоз погоршава бх спољнотрговински салдо директно и индиректно. Директно кроз увоз половних аутомобила, индиректно кроз увоз нафте и нафтних деривата потребних за њихово покретање.
Раст увоза значи раст потрошње девиза. Половни аутомобили и нафта се не могу купити са конвертибилном марком већа са страним средствима плаћања тј. девизима, конкретно еврима или доларима.
БиХ располаже са ограниченим девизним средствима. Девизе нису ваздух.
Након ове кратке анализе креатори економских политика могу донијети одлуке са циљем унапређења нашег економског система …
Као прво, могу ограничити волумен кредита за куповину половних аутомобила, или ограничити увоз половних аутомобила.
Потом држава/ентитет може инвестирати у производњу домаћег аутомобила, чак и на електрични погон. Упоредо, може се подстакнути увоз аутомобила који се покрећу на електричну енергију, јер се струја не мора увозити.
Електрична енергија, за разлику од нафте је бх/домаћи производ и њена потрошња се плаћа са домаћом валутом/КМ, а не са еврима.
Пошто се грађанство и сељаштво мора возити/кретати, мјерама економске политике се може развијати жељезнички саобраћај, јер и он троши домаће производе – угаљ и електричну енергију.
Развој жељезничког саобраћаја повећава тражњу за бх производима угљем и електричном енергијом, за разлику од нафте која је страни производ.
Домаћи производ – електричну енергију – користе и трамваји и тролејбуси, па се можда треба почети размишљати о увозу половних возила ове врсте.
Развој саобраћаја на електрични поган захтјева и изградњу пратеће електро инфраструктре и полагање шина (трамвај), али то је једнократна инвестиција, а након тога стижу трајни приходи у облику потрошње домаћег производа електричне енергије, умјесто нафте.
Стимулисање потрошње домаћих умјесто страних производа води ка расту и развоју привредном.
Кренули смо од „чик погоди“ структуре/намјене потрошачких ненамјенских кредита, а дошли смо до економског развоја и економског раста.
Зависно од намјене кориштења, кредит са аспекта раста и развоја може бити благослов, али и проклетство.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
