Ако се о некој појави много говори, та појава или је учестала или, пародоксално, уопште не постоји. О системском, од државе вођеном процесу поновне индустријализације, се изузетно много говори, али системски и државни потхват реиндустријализације Босне и Херцеговине, од 1995.г. не постоји.
У Југославији, послије 1945.г. није било тако. У првим годинама развоја социјалистичких друштвено-економских односа усвојена је формула „индустријализација + електрификација = социјализам“.
У условима фиксног девизног курса и еуризације девизних актива и девизних пасива (кредити са девизним клаузулом и девизни депозити у банкама) поново развити индустрију једне мале и отворене економије попут Босне и Херцеговине је врашки тешко.
Индустријска прозиводња у БиХ је свега 27,4% укупне бруто додане вриједности (видјети графикон), а aкo се искључи комплетно грађевинарство, њен удјел је 22,5%, док су у екс YU ови удјели тежили ка цифри од 50%.
Велики број земаља (међу којима је била и друга Југославије) је током индустријализације водио мудру и промишљену економску политику подцијењеног девизног курса. Индустријалац/извозник је за једну јединицу извоза добијао више домаће валуте него што је реално требао добити, док је са друге страна индустријалац који производи за домаће тржиште био заштићен од стране конкуренције – увозна/конкурентска роба је због подцијењеног девизног курса била скупља него што би иначе реално требала бити.
Девизни курс конвертибилне марке је задата величина, константа, и зато реиндустријализација мора почети од човјека, конкретно од машинског инжењера и машинског техничара, људи који су симбол и кадровски покретачи (ре)индустријализације.
Свака власт је мање или више моћна.
Ако неко има власт над законодавством, судством и извршним органима говори се о „моћи у институцијама“.
Власт дио свoје институционализоване моћи преноси на оне друштвене групе на које жели. Сљедбеник моћи су надпросјечна новчана примања.
Власт је хтјела правну државу – дала је дио своје моћи адвокатима кроз Закон о адвокатури Републике Српске/Федерације Босне и Херцеговине.
Адвокатска дјелатност је изузетно акумулативна – адвокату су натпросјечно ликвидни.
Власт је хтјела правну државу – дала је дио своје моћи нотарима кроз Закон о нотарима Републике Српске/Федерације Босне и Херцеговине.
Нотари су натпросјечно богати људи.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
