Када се у Босни, Србији, Хрватској, Црној Гори и Македонији говори и мисли о западноевропским економијама појам “уређене земље Запада” се истиче, при чему се а приори подразумјева да су све земље бивше Југословије неуређене, осим Словеније.
Са аспекта имовине под уређеношћу друштвеног система се увијек на првом мјесту подразумјева заштита људских права.
Сваки човјек је из егзистенцијалних, биолошких и крајње људских разлога најзаинтересованији за два права; право на живот и право на имовину.
Искакањем из воза сурових ратова 90-их година прошлог вијека Словенија је афирмисала право на живот својих држављана, а вјероватно је на исти начин у Словенији афирмисано и заштићено право на имовину!?
Тотални банкрот словеначког банкарског сектора, који је као и многе друге битне ствари промакао економској струци у Босни и Херцеговини, ипак поништава препоставку о једнаком третману права на живот и права на имовину у Словенији (видјети графикон).
Када се кумулативни пословни резултат банака (губитак/добит) стави у односу према укупном капиталу банака добије се показатељ пословања банака који се назива поврат на капитал (енг. return on equity).
У 2009.г. он је у Словенији 3,9%; на 100 еврa уложеног капитала у банаке акционари банака су зарадили 3,9 евра.
Наредне три године поврат на капитал је стално негативан – акционари у просјеку губе новац.
У 2013.години словеначке банке су у тоталном банкроту.
У просјеку те године на 100 евра уложних у капитал словеначких банака, акционар/инвеститор губи 97 евра.
Поврат на капитал у словеначком банкарском сектору (у %)
Извор: Извјештај о финансијској стабилности за јун 2016.г. Банка Словеније.
Из овога података, поврат на капитал од -97,3%, пошто се он односи на словеначки банкарски сектор у цијелини, се не види да су у појединим банкама и штедише/депонети изгубиле дио новац, јер је губитак прво “појео” капитал, а онда и дио имовине штедиша у појединим банкама.
Да би спасла банкарски сектор држава Словенија је морала извршити докапитализцију словеначких банака, јер је сав капитал банака био “почишћен”.
Објашњење економских разлога због којих је дошло до овако масовног помора словеначких банака и тоталног банкрота превазилазе овај текст.
Поента текста је да се уврјежени ставови о уређености западноевропских економија и неуређености балканских економија и друштава понакад заснивају на предрасудама.
А извор предрасуда је често колективни комплекс ниже вриједности, недостатак самопоуздања, робовски менталитет а врло често и недостатак елементарних информација.
Тотални банкрот словеначког банкарског сектора у 2013.г., губитак једнак величини капитала банака, доказује да не постоје уређена и неуређена друштва, већ да је та врста двојности фикција људског ума, који тежи поједностављењу ствари како би могао донјети суд и на основу њега одлуку.
Да закључим, нису западноевропске економије и друштва тако бијела као што ми мислимо, нити је наше црнило тако мрачно као што ми осјећамо, а други-“бијели” нам поручују.
Оно по чему се словеначка и посебно бе-ха економија разликују је брзина откривања и рјешавања проблема – Словенци су флексибилни и брзи, а Крајишници, Босанци и Херцеговци у просјеку конзервативни и троми.
Од проблема у пословању појединих банака су се у Босни и Херцеговини правили прворазредни политички догађаји, иако они то уoпште нису били.
Потоп словеначких банака се десио 2013.г., а већ 2014.г. ствари се враћају у нормалу.
Све дилеме у вези материјалне одговрности су препуштене одлуци судова, а банке су наставиле са својим пословањем.
Банкрот никада није тоталан ако живи идеја да је губитак, па макар и био већи од капитала, дио пословног процеса и ако је витална идеја да се имовинске дилеме имају рјешавати на суду, а не бесконачнo анализирати по медијима.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
