U senci sukoba između dojučerašnjih saveznika — američkog predsednika i vlasnika kompanija Tesla i SpaceX, kao i društvene mreže X — odvija se još jedan, znatno veći i važniji sukob, koji bi mogao odrediti kratkoročnu putanju američke ekonomije.
Na jednoj strani sukoba ponovo je američki predsednik, a na drugoj mu se suprotstavlja Džerom (Džej) Pauel, guverner američke centralne banke — Federalnih rezervi (FED).
(Vredi napomenuti, iako to nije neposredno vezano za glavnu temu teksta, da je FED, zahvaljujući globalnoj dominaciji američkog dolara (USD), najznačajnija centralna banka na planeti.)
Šta se nalazi u suštini sukoba i zašto vođa nove američke administracije preti smenom Džeroma Pauela — kome ionako uskoro ističe mandat?
U svom prvom mandatu, Donald Tramp je upravo Pauelu poverio vođenje monetarne politike, dajući mu odrešene ruke da zajedno sa ostalim članovima Upravnog odbora FED-a (Federal Open Market Committee) donosi ključne odluke. Među njima su najvažnije one koje se tiču visine referentne kamatne stope FED-a — kamate na međubankarske prekonoćne pozajmice bez kolaterala (Fed funds rate).
Pozajmljujući novac američkim bankama, FED upravlja njihovom likvidnošću, a određujući kamatnu stopu na ta sredstva obezbeđuje da se efektivna kamatna stopa kreće unutar ciljanog intervala.
Od polovine decembra prošle godine, FED je postavio kamatni opseg za FFR između 4,25% i 4,5%, dok efektivna kamatna stopa iznosi 4,33%.
To je broj koji smeta Beloj kući.
Motiv američke administracije za snižavanje kamatne stope jednostavan je: vlada želi niže kamate kako bi smanjila troškove servisiranja ogromnog javnog duga.
S obzirom na veličinu američkog javnog duga i način njegovog finansiranja — pri čemu kamatni troškovi zavise upravo od visine FFR — jasno je da bi smanjenje te stope olakšalo budžetsku poziciju SAD.
Jedna ilustracija te zavisnosti pokazuje da rast prinosa na američke obveznice od svega 0,1% (uz ostale faktore nepromenjene) može povećati godišnje troškove servisiranja duga za oko 20 milijardi dolara.
Ova procena je orijentaciona: deo kamatnih stopa je fiksan, javni dug se ne refinansira odjednom, i uticaj rasta kamatnih stopa je postepen, a ne trenutan.
Prinos na američke državne obveznice i javni dug SAD
Izvor: FED. Podsetnik: Na grafikonu su prikazana četri poslednja podatka.
Američki javni dug, koji je na kraju prvog tromesečja 2025. iznosio 36,2 hiljada milijardi dolara (121% BDP-a), prema rečima admirala Marka Malena, predstavlja najveći pojedinačni rizik za nacionalnu bezbednost SAD.
Na godišnjem nivou, za samu kamatu na taj dug, SAD izdvajaju oko 1.000 milijardi dolara — što je otprilike veličina BDP-a cele Švajcarske, Poljske ili Saudijske Arabije (da bi zaradili taj iznos, građani ovih država morali bi da rade godinu dana).
Ogroman novac je u igri — i zato pokušaj administracije da slomi otpor guvernera (prisili ga da snizi kamatne stope) ili da ga smeni (ako to ne učini), ne obazirući se na gubitak stručne nezavisnosti FED-a i narušavanje njenog budućeg kredibiliteta, jeste, kratkoročno, racionalan i razumljiv iz ugla ekonomske politike.
U narednom tekstu, na primeru američke ekonomije, osvrnućemo se na dvosmislenost uvreženih mišljenja o funkcionisanju finansijskih tržišta, i razloge guvernerovog otpora snižavanju kamatnih stopa.
