Пробијање рокова, плаћање ентитетских буџета према добављачима је начин пословања који је већ годинама карактеристика домаћих дужничко-повјерилачких односа између јавног и приватног сектора.
У међународним финансијама непоштовање уговорених рокова плаћања се изједначава са дифолтом или де факто државним банкротом.
Одлагање (репрограм) плаћања дијела обавеза према дијелу ино кредитора Босне и Херцеговине (665 милиона КМ), као и потенцијални договорени мораторијум на доспјеле обавезе који се спомињу у приједлозима највиших бх извршних органа, би могло бити избјегнуто између осталога и зато што БиХ има обиље директних/индиректних и експлицитних и имплицитних финансијских извора за њихово финансирање.
Кредит ММФ-а (видјети графикон) који ће БиХ ускоро добити се не може користити за директно затварање дуга према ино повјериоцима, али он индиректно, кроз финансирање домаће јавне потрошње, помаже одржавању ино ликвидности БиХ.
Кредит ММФ искључује слободне девизне резерве ЦББиХ као извор финансирања, јер се БиХ у писму намјера које је 6. априла о.г. упућено ММФ-у обавезала да ЦББиХ неће давати кредите, ако добије кредит од ММФ-а.
Како је ЦББиХ чувар девизне ликвидности, сваки кредит у КМ који било које бх правно или физичо лице да јавном сектору може одмах, без провизије, преко ЦББиХ бити конвертован у девизу и искориштен за измирење ино обавеза.
Каматне стопе у иностранству (зона евра) за нефинансијски сектор (становништво и привреда) су значајно ниже од домаћих и вишкови девиза које бх банке држе код страних банака (нето страна актива бх банака) имају профитни мотив за претварање у конвертибилну марку и за кредитирање ентитетских буџета.
„Казна за паркирање новац“ код ЦББиХ (накнада на вишак изнад обавезне резерве) и код ино банака је за бх банке готово иста и ако се разлика између домаћих и страних каматних стопа (на кредите привреди, становништву и јавном сектору) буде и даље повећавала (што се посебно може очекивати након укидања ванредног стања) и овај дио КМ ликвидности наших банака (вишак резерви) може ускоро једним дијелом бити трансформисан у кредите јавном сектору.
Приједлози бх комерцијалним банкама да повуку одређене пословне потезе, тј. да у нашем случају кредитирају јавни сектор није босанскохерцеговачки изум, а ни врхунски доказ слабости бх јавних финансија.
Тај инструмент монетарне политике се стручно назива морално убјеђивање (енг. moral suasion), a разлика у односу на англо-саксонско-германску праксу је та што код њих убјеђује централна банка (врло често гувернер лично), а код нас то чине највише фигуре у министарствима финансија.
У свакој земљи сектор становништва, у просјеку, има највећу финансијску виталност, а тако је и у БиХ.
Босанскохерцеговачки грађанин/сељак код бх банака има 9,9 млрд. кредита, његови депозити и штедња су 13,4 млрд. КМ и та разлика од 3,5 млрд. нам казује да је он нето повјерилац бх банака и то у релативном износу од 10,5% БДП (3,5/33,4).
Наравно, када бх грађанин/сељак посуђује ентитету/држави кредитни потенцијал банака би се требао смањити, ако ентитети/држава узајмљују да би измирили обавезе по ино дугу.
Неискусни и лоши пливачи као и особе склоне паници, врло често остају без кисеоника у плићаку, на пар корака до обале.
Ако би се ово, у финансијском смислу, десило Босни и Херцеговини и/или неком њеном ентитету то би био не само велики пораз наше економске политике, већ и генерално наше економско-банкарске струке.
Финансијска судба БиХ зависи од стручних капацитета и карактерних профила оних особа које у ентитетским и државним министарствима финансија и ентитетским агенцијама за банкарство, што директно, што индиректно, кроје изворе финансирања за бх јавни сектор.
Ако они буду лоши кројачи, удаљеност од обале неће бити дио наше судбе, већ усуда.
Представљене кредитне опције су алтернативе и за финансирање унутрашњег јавног дуга.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
