Јавна и приватна ствар

У називу  Српске као  бх ентитета као облик друштвеног уређења стоји одредница република, а то у преводу са латинског значи јавна ствар (лат.рес публица).

 Из најновијег српског интервенционистичког закона (Закон о измјенама и допунама Закона о подстицајима у привреди) су изостављена предузећа чији је капитал више од 50% у јавној својини (осим прерађивачке индустрије и дјелатности пружања смјештаја, припреме  и послуживања хране, хотелијерства и угоститељства). 

Рес публица  је одлучила  да помогне углавном само рес приватa (приватну ствар), иако се економско и социјално уређење заснива на једнакости свих облика својине (чл. 50 Устава Републике Српске)!?

Република ће  дати  5 мил. КМ приватном сектору, његова новчана средства ће порасти, али и обавезе према радницима ће се повећати, јер се подстицаји претежно односе на плате.

Новац ће бити исплаћен радницима, подстицај ће утицати крајње скромно и на број запослених (видјети графикон), власничка  структура капитала у приватним предузећима ће остати иста, у приватним рукама, а република са аспекта удјела у капиталу већински приватног предузећа остаје празних руку.

Њемачка држава је током пандемије помогла  водећем националном авиопревознику Луфтханзи са 9 млрд. евра, али њемачка република није остала празних руку, већ је добила 20% удјела у капиталу.

Број запослених у Републици Српској

Извор: Републички завод за статистику Републике Српске

Њемачка је интервенисала, дала је новац, а добила је удјел у капиталу, што значи да је помоћ у новцу ушла у биланс Луфтханзе кроз докапитализацију предузећа у корист републике,  а не кроз давање нечега ни за шта.

Њемачка република је узор скоро цијелом свијету у привредним стварима, а можда би могла бити  и узор и бх  ентитетима у погледу начина интервенционисања у привреди, ако се велико може поредити  са малим?

Српска је могла помоћи привреду, тј. раднике у привреди, кроз докапитализацију тј. учешће у власништву, а касније би могла ако може и хоће и продати тај удјел и добити новац натраг, а може  и остати власник и учествовати у расподјели добити.

Овако, наша република је  дала новац/имовину за исплату дјела плата радника, а заузврат није добила никакав облик имовине за разлику од њемачке републике у предмету Луфтханза.

Чини се да се српска јавна ствар можда понаша крајње нелогично, економски нерационално и недомаћински?

Данас  је  интервенисано/помогнуто са 5 мил. КМ, сутра када буде у питању 50 мил. КМ наша република би можда требала размислити  да затражи удјел у капиталу, како би њено давање у новцу имало еквивалент у стицању друге врсте имовине  исте вриједности.

Јавна ствар не смије никада заборавити да када помаже приватну ствар увијек то чини са пореским приходима,  који су првобитно били такође приватна ствар тј. приватна имовина.

А не смије се заборавити ни да издашне поклоне тј. подстицаје може давати само онај коме се имовина “прелива”, а приходи српских јавних финансија се “не прелијевају”.

Подстакнути не мора нужно значити и поклонити, поготова када се већ врши де факто дискриминација предузећа према својини (коју устав не подржава) приликом додјеле подстицаја.

 Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.