У традицији српског друштва је увијек било да се опредјељује за или против човјека који је на челу друштва, а не за и против економске политике која се водила или која се још увијек води, у његовом мандату.
За вододјелницу у економској политици Србије можда се може узети половина 2012.г. када је једна политичка опција предала власт другој политичкој опцији.
Демократе (популарно звани “жути”) су вршиле власт од краја 2000.г., тј. од почетка 2001.г., а напредњаци од половине 2012.г.
Оцјена економске политике демократа се врши за период 2003 – 2011.г. (жуте линије на графикону), а напредњака за период 2012 – 2020.г. , а оба периода обухватају 8 година.
Три године након агресије на Србију (2000 – 2002.) не узимам у анализу, јер се радило о обнови у рату порушене земље, а овим годинама је претходио пад БДП-а од 9,4% (1999.г.).
Стопа раста реалног бруто домаћег производа Србије
(1997 – 2020.)
Извор: Народна банка Србије.
Српски реални БДП-а је од 2003.год. до краја 2011.године порастао за 36,0%.
Српски реални БДП-а је од 2012.год. па до краја прошле године порастао за 17,3%.
Како је глава државе код Срба увијек био синоним за све добро и лоше што се дешава у друштву, поготово када та глава експлицитно или имплицитно утиче на одлуке владе (која креира фискалну политику) и емисионе банке (Народна банка Србије води монетарну политику) да ли се ове бројке могу узети као доказ у “предмету” за и против Александра Вучића?
Он је од половине 2012.г. замјеник предсједника владе, од 2014. премијер, а од 2017.г. предсједник државе.
Иако се ради о огромној разлици, економски раст је за више од 50% мањи у напредњачкој него у демократској фази, (17,3/36 = 48%), одговор на ово питање је не и врло лако га је објаснити.
Стопе раста у демократској фази су значајно више него у напредњачкој фази, а до наглог хлађења економије долази од 2009.г. када Србију погађа глобална финансијска криза.
Међутим, до наглог успоравања БДП-а долази и у осталим земљама зоне евра, као и у просјеку на нивоу цијеле Европске уније.
У првих осам година (2003 – 2011.) зона евра је порасла за 9%, а у наредних осам година (2012 – 2020.) за 4%.
Ове бројке за Европску унију су 10,6% и 6%.
Србија је добра или лоша, колико је у просјеку добра или лоша, цијела Европска унија, a њене стопе раста су више од просјечних европских зато што је она изузетно економски неразвијена земља.
Умјесто сталног истицања дилеме за и против Александра Вучића или за и против неких других особа које се у Србији најчешће презивају на “ић”, Србија, али и цијела Европска унија, требају упутити поглед ка истоку.
Питања типа про и контра “…..ић” представљају усмјеравање мисли, енергије и времена у потпуно погрешном смијеру.
Једино питање које има економског смисла гласи: “Зашто је и како је Кина за 8 година, 2012 – 2020.г., порасла реално за 64%?“
Са аспекта политичких елита у Босни и Херцеговини етапе економског раста се могу посматрати и анализирати према избору Предсједништва Босне и Херцеговине.
Умјесто о презименима грађани Србије, као и грађани Босне и Херцеговине, би можда требали почети размишљати о бројевима?
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
