Српска је 14.априла ове године емитовала петогодишње обвезнице. Продала је испод 50% обвезница које је нудила, а каматна стопа је порасла на 3% (са 2%).
Дио тржишта и јавности сматра да банке не желе више да кредитирају Српску!?
Да ли је Српска могла добити више од 50% кредита који је тражила и да ли је каматна стопа од 3% висока, ниска или можда потаман?
Цијену јавног дуга би, у тржишним условима, требао одређивати кредитни рејтинг, који по грубој и основној подјели може бити инвестициони и шпекулативни.
Када неко купује њемачке обвезнице он инвестира, јер иако ће можда платити негативну каматну стопу, поврат остатка главнице му је загарантован.
Код инвестиција у земље којима су међународне агенције додијелиле шпекулативни рејтинг, а у које спада БиХ, па самим тим и Српска као њен дио, давање кредита/куповина обвезница је једна врста шпекулације (видјети графикон), јер је поврат уложеног новца значајно неизвјеснији од улагања у њемачке обвезнице.
Већа неизвјесност улагања, води већем ризику, а преузимање већег ризика захтјева награду, тј. премију за преузети ризик и на крају већу каматну стопу.
Али ипак, у поређењу са осталим земљама које као и БиХ/Српска имају шпекулативни кредитни рејтинг “Б” (Шри Ланка, Египат, Уганда) Српска је у априлској емисији добила значајно нижу и номиналну и реалну (кориговану за инфлацију) каматну стопу, али није добила сав кредит који је тражила.
Објашњење овога привидног парадокса је врло једноставно и оно, у тренутку емисије обвезница, није апсолутно имало никакве везе са повјерењем банака у способност српског буџета да измири обавезе по узетим кредитима.
У проспекту емисије, а он садржи све битне елементе емисије, Српска је понудила каматну стопу од 2%.
Током аукције (продаје обвезница) унесени су куповни налози од којих је огромна већина тражила каматну стопу од 3% и изнад 3%.
Након уноса куповних налогу, услиједио је унос продајног налога (300.000 обвезница номиналне вриједности од 1.000 КМ).
Српска се нашла у великој дилеми.
Ако жели да добије што више новца, мора прихватити значајно вишу каматну стопу од 3%, која би важила и сљедећи дан аукције.
А ако жели да каматна стопа буде 3%, или нижа, неће успјети добити сав новац који тражи.
Српска, тј. прецизније Министарство финансија Републике Српске, је изабрало другу опцију – каматну стопу од 3% и само око 50% траженог новца.
Тај дан је реализовано око 45%, а сљедећи дан још пар процената емисије, јер је каматна стопа била прениска за ризик улагања у јавни дуг Српске.
Српска је добила јаре, али не и паре, јер у овако дубокој кризи у којој се налазимо за земље попут БиХ на финансијском тржишту више није у понуди опција “и јаре и паре”.
Увијек постоји каматна стопа која чисти тржиште – зајмопримац добија сав новац који тражи, а зајмодавац каматну стопу коју захтјева.
У наредним емисијама Министарство финансија Републике Српске ће поново бити пред одлуком, шта му је битније, новац, или цијена новца.
Министарство финансија Републике Српске није криво за пандемију и њене посљедице, од којих је на финансијском тржишту највидљивији раст каматних стопа на јавни дуг.
Тржиште има своје законе.
Треба прогутати кнедлу и прихватити вишу каматну стопу.
Када се гаси пожар за цијену воде се не пита.
Виша каматна стопа на јавни дуг земље са шпекулативним кредитним рејтингом у условима огромних глобалних и регионалних економских поремећаја није пораз, већ реалност.
И Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине су годинама имале ниску каматну стопу на јавни дуг, коју по кредитном рејтингу нису заслужиле.
Наше банке позајмљују великим дјелом од наших грађана и њиховим новцем купују обвезнице.
Ако каматна стопа буде довољно висока, и ако се план отплате обвезница прилагоди инвеститорима, у финансирање јавог дуга бх ентитета би се могли укључити и директно грађани, јер они располажу са 13,4 милијарде KM депозита у банкама.
А и у ентитетске јавне дугове још увијек нису улагале баш све банке из Босне и Херцеговине.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
