За балканске земље Запад је у економском смислу увијек био управо тамо гдје је показивала бусола – на западу.
Неприкосновено мјесто међу земљама Запада увијек је заузимала и још увијек заузима Америка/САД.
Мало ко се усуђује да доведе у питање њену економску моћ и исправност економске политике коју она води, иако би економски процеси који се одвијају у САД (видјети графикон) требали бити брига не само за САД већ и за цијели свијет.
Такође, мало ко се усуђује да оспори тезу да је друга војна велесила, Русија, потпуно економски инфериорна у односу на САД, а као доказ се често наводи податак да је руски БДП приближно једнак укупној производњи само једне америчке федералне државе – Калифорније.
Једна од главних и врло великих разлика у руском и америчком економском моделу је у томе што Русија своју економију не гради на огромном задуживању.
Од почетка 21. вијека руски јавни дуг (у односу на БДП) има тенденцију значајног пада све до глобaлне финансијске кризе (2007-2008.г. правоугаоник на графикону), када почиње поново расти, али само незнатно.
Чак и у сусрету са пандемијом руски јавни дуг по прогнозама остаје испод 20% БДП-а.
Јавни дуг у % БДП-а*
Извор: ИМФ – World Economic Outlook. *Напомена: Од 2020.г. прогноза. Правоугаоник на графикону означава свјетску финансијску кризу 2007 – 2008.г.
Са друге стране, Американци од 2001.г. као да намјерно раде све супротно од Руса – док руски јавни дуг пада, умјерено расте или стагнира, амерички рапидно расте.
Само за једну годину глобалне финансијске кризе (2007 – 2008.) амерички јавни дуг се повећао за 9 процентних поена (са 64,7% БДП-а на 73,7% БДП-а), а у том периоду Русија је успјела да смањи, ионако невјероватно низак, јавни дуг.
Чак и послије глобалне финансијске кризе, иако америчка економија биљежи 10 година узастопног раста (2010-2019.г.) амерички јавни дуг и даље расте и достиже 108,7 % БДП-а (2019.г.), што је скоро 8 пута већи од руског.
Економски уџбеници, који су написани на основу економске теорије развијене од стране претежно америчких економиста, поручују да јавни дуг расте у вријеме кризе, јер се држава задужује да би повећала тражњу за робама и услугама, јер приватни сектор (становништво и приватна предузећа) све мање троши.
У времену просперитета раст БДП-а смањује јавни дуг, јер држава нема разлога да се додатно задужује и више троши пошто сада приватни сектор ствара нову и додатну тражњу за робама и услугама.
Криза америчког економског модела је заправо криза економске теорије на којој се он заснива, јер јавни дуг није смањен на ниво из 2007. године иако је америчка економијa 10 година непрекидно расла.
У години пандемије амерички јавни дуг је порастао за 22,5 процентних поена, а руски само за 5 процентних поена.
ММФ прогнозира да ће у 2025.г. амерички дуг достићи 137% БДП-а, а то је ниво дуга примјеренији некој земљи трећег свијета или некој бившој Русији.
1998.г. Русија се због немогућности да сервисира обавезе по спољнем дугу нашла у вртлогу финансијске кризе.
Те године јавни дуг је био 144% БДП-а, а Русија је у једном тренутку на ино позајмице плаћала каматну стопу од 150%.
Американцима се руски сценарио не може десити све док је амерички долар резервна валута тј. валута у којој се обрачунава огроман број трансакција на свјетским финансијским и робним тржиштима.
Ако/када амерички долар почне губити позицију водеће свјетске валуте Америка неће више бити кадра заснивати своју економску моћ на расту јавног дуга.
Од Америке зависи да ли ће Русија бити Запад на истоку?
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
