Kao što smo i najavili u jednoj od prethodnih objava, inflacija je u Bosnu stigla i brže i jače nego što su to sugerisale objavljene procene, odnosno prognoze bosanske centralne banke.
Inflacija je u martu, u odnosu na februar, viša za neverovatnih 1,7%, a koliko je to zaista mnogo vrlo lako se može dokazati kroz nekoliko poređenja.
I European Central Bank i Federal Reserve System imaju zakonom dodeljen mandat da drže godišnju inflaciju na 2%, dok je pred Narodna banka Srbije postavljen cilj od 3%, sa odstupanjem naviše i naniže od 1,5%.
Bosna nije čestito izašla ni iz zime, a već je u martu mesečna inflacija veoma blizu željenoj godišnjoj inflaciji u evrozoni i SAD.
Čak i kada bismo zanemarili rast cena u prva dva meseca od 0,9% (januar) i 0,5% (februar), uz pretpostavku da se do kraja godine održi mesečni rast cena od 1,7%, godišnja inflacija u decembru 2026. godine iznosila bi 16,4% ((1+0.017)^9-1).
Ta inflacija bila bi viša čak i od one iz decembra 2022. godine, kada su potrošačke cene porasle za 14,7%, a približno jednaka inflaciji u većem delu druge polovine 2022. godine, pošto su krajem te prve ukrajinsko-ruske ratne godine inflacione tenzije splasnule nakon što je energetski šok protutnjao Evropom, a kojoj je i sama kumovala prelaskom na tržište energenata koje nije pretežno pod ruskom kontrolom.
Ako bi se ova crna prognoza ostvarila (što je vrlo malo verovatno jer pretpostavlja trajno više cene sirove nafte), to ne bi značilo ništa drugo nego da bosanska ekonomija reaguje na aktuelni naftni udar na isti način na koji je reagovala pre četiri godine.
Skrivena poruka je da BiH uopšte nije razvila mehanizam odgovora na inflaciju koju detonira energetski udar, da iz prethodnog inflacionog cunamija ništa nije naučeno i da fizička i pravna lica u Bosni veoma impulsivno i intenzivno reaguju na rast cena energenata.
Vođeni rastom cena energenata, oni odmah počinju da očekuju nagli skok inflacije i tako formirana očekivanja o rastu cena veoma brzo ugrađuju u postojeće cene.
Prognozirana i stvarna međugodišnja inflacija u BiH u prvom tromesečju 2026.
u %
Izvor: www.cbbh.ba i www.bhas.ba
Za mesec dana, mart–februar, cene u sektoru transporta porasle su za 12,6% kao direktna posledica rasta cena sirove nafte, koji se preneo na cene goriva za motorna vozila, dok se snažnije širenje, odnosno ekonomska lančana reakcija (analogija sa iranskim nuklearnim programom, tj. nuklearnom fisijom i fuzijom, ovde je prikladna), rasta cena transporta na ostale sektore očekuje tokom aprila.
Efekat viših cena sirove nafte posle transporta prvo bi trebalo da se oseti u cenama ostalih vrsta energije.
Širenje energetskog šoka u Bosni nešto je brže nego u evrozoni. Martovska mesečna inflacija u evrozoni iznosi 1,3%, što nije velika razlika u odnosu na 1,7%, ali pomisao da je Bosna približno u istoj poziciji kao i evrozona ne bi bila na mestu.
Martovska međugodišnja inflacija u evrozoni iznosi 2,6%; najbolje prolazi Kipar (1,5%), dok je najgora Hrvatska (4,6%), a Bosna sa međugodišnjom inflacijom od 5,1% stoji lošije od najgore članice evrozone.
Bosanska centralna banka procenila je međugodišnju inflaciju u prvom tromesečju 2026. godine na 3,5%, dok ona zvanično, prema podacima Agencije za statistiku BiH, iznosi 4%.
Potcenjivanje inflacije ne bi trebalo da čudi, jer je Centralna banka BiH jedna od retkih institucija u BiH — možda i jedina — koja redovno, periodično, transparentno i konzistentno objavljuje prognoze inflacije. Na undershooting inflacije verovatno ne utiče presudno hronični nedostatak konkurencije na prognostičkom tržištu; pre će biti da je reč o odbijanju da se prihvati neminovno i preuzme uloga vesnika loših vesti.
Da naftni (i gasni) udar prevazilazi onaj od pre četiri godine, a da Bosna u međuvremenu uopšte nije naučila kako upravljati inflacijom na koju se mora odgovoriti merama ekonomske politike — koje ponovo izostaju — a za koju nije ni kriva ni dužna, kao ni Srbija ili Hrvatska, danas je više nego očigledno.
Inflacija u Srbiji u martu iznosi 2,8%. Sudeći prema tome, mere ekonomske politike deluju prilično adekvatno. Ako Bosna nije sigurna šta treba činiti, institucionalni odgovor ne bi bi trebao izostati. Trebala bi da počne da analizira odgovor Srbije na energetski šok, a deo tog odgovora mogla bi i sama da primeni.
