Трговина спољна

Као што човјек не зна колико је јак/слаб, прије него што се не одмјери са неким такмацем, исто тако и економски систем себе упознаје када се пореди са конкуренцијом међународном. Једна  од релативних мјера снаге економског система је његов положај  у међународној подијели рада тј. у трговини спољној.

И Република Српска и Босна и Херцеговина су имале промјенљив однос робног увоза и робног извоза, али он  је и у једном и у другом случају имао узлазну путању, коју није омела ни свјетска економска криза (видјети графикон).

Кренуло се од  покривености увоза са извозом између 40% и 45% (2008.г.), а у 2014.г. БиХ и Српска се сусрећу на око 54% покривености. 

На 100 ЕУР потрошених на увоз роба и држава и ентитет извозе/зарађују  54 ЕУР – тако је било прије 6 година. 

Од 2014.г. држава у спољној трговини заостаје за ентитетом или једноставније  казано Федерација Босне и Херцеговине релативно све више увози и све мање извози у поређењу са Републиком Српском.

У 2018.г.  Федерација на 100 евра потрошених на увоз зарађује само 60 евра извоза, док је у Српској тај однос 100:72.

У 2019. години на сваких 100 евра увоза Српска зарађује 75 евра у извозу, а Федерација пада испод 60 евра – узлет Српске и пад Федерације се настављају.

Не улазећи у структуру извоза, чини се да српски извозни сектор (у поређењу са увозом) све више наликује  машини за  зарађивање девиза, док увозни сектор Федерације БиХ немилице троши девизе, а извозни сектор их све мање зарађује. 

Удјел Федерације Босне и Херцеговине у БДП-у Босне и Херцеговине је  67% (око двије трећине), док је удјел у увозу тј. потрошњи девиза за увоз још већи, око 72%. 

Са аспекта трговине спољне и  Српска и Федерација БиХ су у неравнотежи. Међутим, Српска смањује неравнотежу из године  у годину, док Федерација БиХ од 2014.г. из године у годину погоршава свој положај.

У робној размјени са иностранством, са аспекта односа извоза и увоза,  Федерација Босне и Херцеговине је инфериорана у односу на Републику Српску.

Као што Република Српска треба учити од Федерације како се рационално управља јавним ресурсима, исто тако Федерација Босне и Херцеговине треба усвајати српску пословну и економску политику у спољнотрговинском пословању са робама, уколико држава Босна и Херцеговина жели да смањи огроман дефицит у трговини спољној.  

 Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.