Сви развијени и зрели економски системи и већина финансијских тржишта памте кључне негативне догађаје у свом развоју.
Дани/мјесеци у којима је дошло до великог пада цијена индекса акција, који ће касније бити означени као увод у велики пад економске активности се нпр. на америчком тржишу означавају као „Црни петак“, „Црни уторак“, “Црни септембар” …
Такву културу економског и тржишног памћења бх јавност, али ни домаћа економска струка и пракса, није до сада развила.
Тамно и туробно осликавање економских догађаја који су смјештени у један дан/мјесец није својствено нашем увијек оптимистичном и хумористичном начину размишљања, али можда је управо сада право вријеме да се почнемо обазирати на такву врсту догађаја,макар им не давали придјев „црни“.
До избијања пандемије свјетских размјера оба бх ентитета су се лагодно и јефтино задуживали на домаћим берзама, а на позајмице до годину дана каматна стопа је била често нула, а понекад чак и негативна.
Лијепа епоха лагодног задуживања, како сам и најавио, пролази (видјети графикон) и након четири емисије на рок од 6 мјесеци по каматној стопи од 0% (три емисије су биле током 2020.г.) и након четири године пада каматних стопа, првог априла каматни трошкови на овоме најликвиднијем дјелу јавног дуга Републике Српске су порасли на 1,2%, а то је огроман раст каматне стопе.
Поред тога, од 50 милиона КМ траженог новца Српској је дато само 40,4 милиона КМ, успјешност емисије је 80,8% (40,4/50 = 0,808), па су ефекти емисије двоструко негативни; каматна стопа је значајно порасла, а Српска није добила онолико новца колико је тражила.
До раста каматних стопа на јавни дуг Српске је из разних разлога долазило и раније.
И прије се дешавало да емисије не буду 100% успјешне, некада је каматна стопа била и много виша (у 2013.г. 3,97%), али овај пут јединствени разлог двоструког неуспјеха је смањење пореске основице и самим тим јавних прихода Српске усљед смањења економске активности због ванредних мјера које су и код нас и у свијету уведене као посљедица пандемије, што је утицало на раст ризичности кредитирања Српске.
Већи ризик кредитирања захтјева и већу награду за његово преузимање – вишу каматну стопу.
Првоаприлска емисија је прво задуживање Српске од избијања пандемије.
Садржај и исход првоаприлске емисије је очекиван, а нешто слично се током фебруара и марта ове године десило и Хрватској, Италији и Грчкој, а прије око деценије чак је и Њемачка, иако економска велесила, проживила чак и гори тржишни догађај.
Српска планира на Бањалучкој берзи 6.априла ове године затражити 35 милиона КМ на 5 година, а 14. априла ће тражити 300 милиона КМ такође на 5 година, што је највећа емисија обвезница у историји бх финансијског тржишту, и само је емисија на страној, Бечкој берзи, била већа од ове.
Овај текст сам посветио освјетљавању, анализи и тумачењу првог априла 2020.г. као једне врсте прекретнице у српским и босанскохерцеговачким јавним финансијама и као значајног догађаја у развоју српског и босанскохерцеговачког финансијског тржишта и то је његов примарни циљ, али због временског шкрипца и битности тренутка желим да дам и један кратки приједлог уз још краће образложење.
Уколико Министарство финансија Републике Српске није сигурно да ће 6. априла и 14. априла о.г. добити управо онолико новца колико тражи можда би требало размислити о привременој обустави емисија и о позајмљивању новца путем обичног банкарског кредита или чак путем мјеница, или барем замјени једног дјела емисија на финансијском тржишту са обичним банкарским кредитом и/или са издавњем мјеница.
Сваки наредни, макар и дјелимични неуспјех емисија обвезница/трезорских записа Српске, ће уз очекивани раст каматних стопа на српски јавни дуг, оставити крајње негативан утисак не само на домаће и страно финансијско тржиште и купце обвезница Српске, већ и на домаћу јавност, чиме би се привремена слабост јавних финансија могла проширити и на неке друге дјелове економског система Српске.
И у економији, поготово на финансијским тржиштима, као и у медицини постоји термин зараза, тј. финансијска зараза (енг. contagion).
Финансијска тржишта (трезорски записи, обвезнице, акције) имају уши зеца и ноге срне, док банкарска тржишта (кредит, а поготово мјеница) немају ни чуло слуха ни кондицију те врсте када је у питању јавни дуг.
У нашем друштву кључни датуми који се односе на наш економски систем, банкарски систем или финансијска тржишта никада нису били анализирани, растумачени и означени.
Зато ни не постоје у нашој општој/колективној свијети и мозгу појединица, а што је најзанимљивије ни наша економска мисао, па чак ни финансијско тржише често не биљеже те датуме.
Сриједа, први април 2020.г., је један такав датум и не би било лоше да овај дан остане урезан у памћењу наше генерације и генерација које долазе.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
