Мировање кредита, мировање обавеза по основу кредита, постоји као опција за онај дио бх привреде чија се неликвидност веже за прилагођавање економског система ванредним околностима.
Мировање кредита, тзв. мораторијум је крајњи домет бх економске политике у сфери кредитне активности банака.
И економија зоне евра функционише у ванредним условима, али њена економска политика је потпуно другачија, што се посебно види по односу банака према предузећима.
Због изузетно експанзивне монетарне политике ЕЦБ, посебно скројених програма монетарне политике за ублажавање ефеката пандемије на привредне токове (PEPP- Pandemic Emergency Purchase Programme) ликвидност банака зоне евра је чак већа него прије почетка економске кризе.
Тако ликвидне банке су почеле немилице засипати привреду зоне евра кредитима (видјети графикон).
У свим економским системима привреда је најбитнији дио економског система.
Привреда је тзв. дефицитан сектор, она увијек има мањак ликвидности – она увијек има више кредита код банака него што су њени депозити.
Код становништва је супротно, оно је суфицитан сектор – онo увијек има вишак ликвидности.
Зато се у кризама увијек више економском политиком помаже привреди него становништву, а и помоћ привреди је индиректно помоћ становништву, јер човјек ради у фирми.
Годишња стопа раста кредита привреди (у %)
Извор: www.cbbh.ba и Еуростат (обрадио, Драган Јовић, Bife.ba). Напомена: За Босну и Херцеговину кредити привреди су кредити нефинансијским приватним предузећима, а за зону евра кредити корпорацијама.
Успјех економског интервенционизма у кризама се мјери и преко стопе кредитног раста.
Избијањем кризе кредити привреди у зони евра су отишли небу под облаке, са скромних 3% (фебруар 2020.г.) на чак 7,4% (мај 2020.г.).
Кредити су повећали ликвидност привреде, а ликвидна предузећа не отпуштају раднике.
Стопа незапослености у зони евра је са 7,2% (фебруар 2020.г.) “скочила” на чак 7,42% (мај 2020.г.).
Зона евра, посматрано по односу кредитнoг раста и стопе незапослености, за сада води добру економску политику.
У Босни и Херцеговини је обратно.
Пад годишње стопе кредитног раста у јануару 2020.г. је проузрокован искњижавањем око 400 мил. КМ лоших кредита и Босна и Херцеговина је у кризу ушла са годишњом стопом раста кредита од 1,4% (фебруaр 2020.г.).
И умјесто да кредити у кризи расту, како би се повећала ликвидност привреде и очувала запосленост (и смањило исељавање) они падају.
Од марта 2020.г., “парадоксално”, што је већи кредитни раст у зони евра то је мањи кредитни раст у Босни и Херцеговини.
У мају 2020.г. наш кредитни раст је негативан (-1,5%) и разлика у односу на раст кредита у зони евра је скоро 9 процентних поена (7,4%-(-1,5%)).
Само чудо невиђено може васкрснути бх кредитни раст.
Чуда се дешавају у свијету религије.
Чуда невиђена у свијету филма кад обрађује религиозне теме.
Зона евра демонстрира колосални економски интервенционизам.
Босна и Херцеговина дeмонстрира рјетко виђени економски антиинтервенционизам.
У свијету економске политике нема чуда невиђених.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
