Интерес економије за кретањем становништва је мотивисан кључном улогом човјека у свим радним и економским процесима.
Човјек, становник неке државе, и ствара и троши производе и услуге, он се налази и на страни понуде и на страни тражње за робама и услугама, и потрошач и произвођач.
Од почетка повлачења америчких и осталих свјетских, окупационих трупа из Афганистана свијет је “поново” сазнао за ову земљу, а у дубокој тами је остало кретање њеног становништва, из којег Босна и Херцеговина може спознати много корисних детаља о својој економској прошлости, садашњости и будућности.
Совјетска окупација Афганистана почиње у децембру 1979.година, што ставља 1978.годину у задњу редовну демографску годину у којој је афганистанско становништво увећано за 1,28%, свјетско за 1,75%, а босанскохерцеговачко за 0,91%.
Раст популације и економски раст најчешће иду руку под руку, мада то није правило.
Почетак совјетске окупације и претходни грађански рат одмах смањује раст становништва и 1979.годину Афганистан завршава са растом популације од 0,52%, док свијет и Босна и Херцеговина настављају расти истим темпом увећавајући број потрошача и будућих произвођача.
У вријеме припрема за олимпијаду (1983.) и током олимпијаде (1984.) у годинама када се много ради и гради бх популације расте по стопи од скоро 1%, а тих година популацију Афганистана косе јахачи апокалипсе, миграције и популацијa се смањује двије године узастопно за 2,7%.
Уочи одласка Совјета (1988.) раст постаје први пут позитиван након 8 година (0,11%), а у години њиховог одласка он је чак 2,1%, док свјетска популација расте за 1,7%.
Слобода повећава виталност афганистанског становништва, а враћају се и избјеглице.
Годишњи раст становништва (у %)
Извор: Свјетска банка.
Управо тих година почиње успоравање раста бх популације, а у години пада Берлинског зида (1989.) прираст бх становништва је први пут негативан (-0.03%).
Распад совјетске економије се одразио на југословенску економију и унутар ње на бх економије, као и на кретање нашег становништва.
У годинама ратних ужаса (1992 – 1995.) становништво се смањује годишње чак и за око 4% и тек 1998. стопа раста становништва је око нула, а за то вријеме Афганистан расте и по 8% иако у њему траје грађански рат, а свјетска популацијa започиње тренд успоравања раста, који траје и до данас.
У периоду прве власти Талибана (1995 – 2001.) авганистанска популација се увећава по огромној стопи од 3,3% годишње.
Послијератна обнова и повратак становништва (1999 – 2006.) доносе раст становништа Босни и Херцеговини, али његова конвергенција ка нули показује да бх прелаз из социјализма у капитализам, са главним ослонцем на приватизацију, није био нимало ефикасан.
2007.г. почиње Глобална финансијска криза/ГФК и поново негативна демографска кретања, док истовремено иако је у 2001.години поново окупиран Афганистан држи гас на између 2% и 4%.
Под новим, Западним, окупатором Афганистан расте годишње за око 3%, чак више него и његов сусјед Пакистан који живи у миру.
Двадесeтогодишњи грађански рат ниског интензитета и окупација (2001 – 2020.) ниси нашкодили афганистанском становништву, а његова економија је подстакла рађање и имиграције у Афганистан.
2020.годину Афганистан завршава са растом становништва од 2,3%, Босна и Херцеговина са растом од -0,6%, а свјет са растом од 1%.
Дилеме ко је направио бољи однос економије и промјена у становништву не постоји.
Афганистански одговор на ГФК иако начињен у ванредним околностима био је бољи и од бх и од свјетског.
Ако је кретање становништва једна од мјера квалитета економије онда босанскохерцеговачка од 1999. године (почетак приватизације ) није одговорила прикладно на задато вријеме и простор.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
