Donald Trump je 2. aprila (“Liberation Day”) najavio univerzalnu 10 % osnovnu carinu na sve uvoze (osim Kanade i Meksika), uz recipročne carine za oko 60 država, uključujući članice EU, Kinu itd. Carinski šok je zatresao sva velika svetska finansijska tržišta.
Jednodnevno smanjenje vrednosti vodećih američkih indeksa tržišta akcija (S&P 500, Nasdaq, Dow Jones) je na dan oslobođenja američke ekonomije od neravnopravnog tretmana u međunarodnoj trgovini (prema tumačenju američke administracije) istorijski posmatrano dostiglo najvišu vrednost, a u isto vreme kroz slične promene prolaze i vodeći evropski indeksi tržišta akcija poput FTSE 100, IBEX i DAX.
Posle ekstremnog dnevnog pada 3. aprila, koji se kretao u intervalu od 4% do 7%, i nastavka pada na većini tržišta i sledeći dan, te nakon kratkotrajne stabilizacije i rasta – evropsko i američko tržište akcija se razdvajaju: američko nastavlja brzo da raste, dok je rast evropskog tržišta mizeran.
Ako se evropski indeksi akcija prate od kraja prošle godine do kraja avgusta ove godine, rast ovog tržišta je očigledan, ali u odnosu na kraj marta, tj. u poređenju sa predšok periodom, njihova vrednost je samo malo viša (izuzetak, ali ne izražen, je DAX – nemački indeks tržišta akcija).
Evropsko tržište akcija, predstavljeno kroz indeks najvećih firmi evrozone (bluechip) Euro Stoxx 50, koji obuhvata oko 60% tržišne kapitalizacije evrozone, ili preko panevropskog indeksa tržišta akcija, sa obuhvatom od oko 90% ukupne kapitalizacije evropskog tržišta akcija, do kraja avgusta se uspelo vratiti na nivo sa kraja marta 2025. godine.
Za pet meseci (mart – avgust) tržišna kapitalizacija najvećih evropskih firmi povećana je za samo 2% (Euro Stoxx 50), a vrednost celog evropskog tržišta akcija veća je za 3%.
Zašto se američko tržište akcija relativno brzo oporavilo od “Dana oslobođenja” (Liberation Day) – odnosno Trumpovih širokih carina u aprilu 2025, dok se na evropskom tržištu još uvek osećaju posledice carinskog šoka?
Šta je to što američko tržište akcija ima, a evropsko nema?
Promena indeksa akcija do kraja avgusta 2025. godine, mart 2025 = 100
Izvor: Investing.com
U danima nakon objave carina 2. aprila, američko tržište pretrpelo je veliki pad. Međutim, tržišna reakcija — kombinovana s pritiskom investitora i lica povezanih sa administracijom — naterala je Belu kuću da carine privremeno obustavi, što je dovelo do snažnog oporavka indeksa.
Tržište se kladilo da će američka administracija odustati od jednog dela carina i da će mere carinske politike koje štete američkoj ekonomiji biti ukinute – i upravo to se dogodilo.
Američko tržište, za razliku od evropskog, ima neformalnu garanciju da će u slučaju mera ekonomske politike koje ruše tržište akcija, američka administracija ili suspendovati, ili ublažiti te mere.
Po analogiji sa put opcijom – koja njenom kupcu daje pravo (ne i obavezu) da proda akciju po unapred definisanoj ceni, čime se vlasnik akcije osigurava od gubitka u slučaju smanjenja cene akcije – ovaj mehanizam kojim se investitori preko korektivnih i povratnih mera administracije osiguravaju od gubitka nazvan je “Trump put”.
“Trump put” je tržišni fenomen gde investitori računaju da će američki predsednik povući ili prilagoditi mere ekonomske politike koje uzrokuju pad cena akcija, kad pad akcija postane politički neprihvatljiv za administraciju i poguban za američku ekonomiju.
Evropa nema ovaj mehanizam jer ona nema jedinstvenu fiskalnu politiku, a ni tržište akcija nije toliko bitno u evropskom ekonomskom modelu da bi njegov veliki pad naterao Evropsku komisiju na nešto što bi se moglo zvati “Evropa put”.
Što direktno, što indirektno (preko institucionalnih investitora), stanovnici SAD drže u akcijama oko 40% finansijske imovine, dok je u Evropi taj udeo svega 20%. Svaki pad cena akcija uzrokovan potezima administracije indirektno predstavlja siguran gubitak poverenja glasača.
Suština osiguranja od ekstremnih poteza administracije koji ruše tržište zasniva se na blagostanju američkih investitora u akcije i njihovih imovinskih interesa, te očekivanjima investitora da je krajnji cilj mera ekonomske politike rast vrednosti tržišta akcija i promena mera ekonomske politike koje ruše tržište.
Od velikog značaja za uspostavljanje mehanizma osiguranja u obliku “Trump put” je činjenica da 1% najbogatijih američkih investitora na tržištu akcija drži akcije čija je vrednost 50% ukupne kapitalizacije tržišta akcija u SAD, kao i podatak da oko 60% punoletnih Amerikanaca drži jedan deo svoje imovine direktno u akcijama ili indirektno u fondovima koji ulažu u akcije.
