Босанскохерцеговачка листа

Економска криза са којом се зона евра и Европска унија суочавају је највећа криза у њиховој историји.

Највеће извозно тржиште Босне и Херцеговине су земље Европске уније и зато је криза зоне евра и ЕУ уједно и наша криза (наравно не само зато).

Oвa економска криза није ни налик на кризу 2007-2009.г. и 2012-2013.г. (видјети графикон).

У тим годинама зона евра је само једне године имала изражени пад БДП-а.

Зону евра очекује пад привредне активности у овој и у наредне три године, а пад је много већег интензитета него што је био у 2009.г (и касније у 2012.г. и 2013.г.).

Економска политика  Босне и Херцеговине је ријешила да ову кризу превазиђе првенствено кроз раст буџетске потрошње (или прецизније, кроз дефицитно финансирање јавне потрошње) која би требала створити довољно новчане тражње за неометано одвијање економске активности и робног промета.

Јавни приходи падају, па се ентитети, кантони и општине задужују да би финансирали расходе, а  то води ка расту буџетских дефицита, а сваки раст има своје границе.

Стопа раста реалног БДП зоне евра (у %)*

 

 

Извор:  Евростат и ЕЦБ (Обрадио Драган С. Јовић, Bife.ba). *Напомена:  Црвени ступци  су прогноза.

Буџетска потрошња расте, али лична потрошња је у паду, као и приватна инвестициона потрошња.

Наш извоз је четврти облик потрошње, јер он представља потрошњу наших роба у иностранству,  а и он пада, јер зона евра и ЕУ смањују тражњу за нашим извозом, усљед општег сужавања економске активности.

Можда би упоредо са повећањем буџетске потрошње  требало покушати додатно смањити наш увоз, јер се неки значајан раст извоза (у односу на 2019.г.) не може очекивати у наредне три године.

Увијек се у неким кључним тренуцима по бх економско-друштвени систем, спомиње “супституција/замјена увоза домаћом производњом”  као облик економско-развојне политике, али никада није сачињена листа производа, на нивоу Савјета/Вјећа министара која би предузећа из Босне и Херецеговине могла произвести умјесто да их увозимо.  

Замјена увезених роба домаћом производњом или домаћим робама, захтјева сачињавање листе производа које бx предузећа могу у кратком или средњем року произвести (по цијени која је једнака или нижа од увозне), а тренутно их Босна и Херцеговина увози, а за којима постоји изражена тражња на бх тржишту.

Кроз јавноприватно партнерство или неки други облик привредне активност извршила би се операционализација стратегије “замјене увоза са домаћом производњом”.

Примјена ове стратегије би значила и дјелимичан  отклон од тржишне  привреде, јер  подразумијева планирање једног дијела привредне активности.

Поремећаји на извозном и домаћем робном тржишту,  са обзиром на њихов очекивани интензитет  и очекивано трајање, могу бити дјелимично превазиђени или ублажени планирањем производње роба за којом постоји тражња на домаћем тржишту, а које тренутно увозимо.

Сачињавање босанскохерцеговачке листе производа којим би се замјенио један дио роба који увозимо је први корак у примјени стратегије економског развоја која се темељи на замјени дијела увоза са домаћом  производњом. 

Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.