И трговина нафтом производи огромне профите, јер власт тако жели.
Машинство је прво производња, па тек онда трговина робама, трговина нафтом у БиХ је услужно-трговачка дјелатност.
Генерално трговина стоји много боље од индустријске производње (видјети графикон) па се чини да су трговци нашем економском систему битнији од машинских инжењера?
Прерађивачка индустрија расте спорије чак и од просјека.
Ако власт жели (ре)индустријализацију економског система први корак би требао бити додијељивање новог/вишег друштвеног и материјалног статуса машинским инжењерима који раде у производњи и то кроз декрет/закон, на исти начин на који су уздигнути адвокати и нотари.
Идеално би било да се у погледу примања могу истовремено издигнути све струке, али то је немогуће учинити у кратком периоду и зато се мора кренути од приоритета, тј. од машинске струке, а машинство ће временом, кроз индустријски развој, повећати стандард и осталих струка.
Стипендирање дефицитарних занимања кроз средњу школу и факултет, у које спада и машинска струка, није довољно.
Ригорозно одређивање професионалне оријентације већ у основној школи, законско прописивање броја машинских техничара и машинских инжењера у зависности од величине индустријског предузећа, исплата дијела плата припадницима машинске струке у приватним предузећима из државног/ентитетског буџета, али и уговорно везивање припадника машинске струке за БиХ, су неки од мјера економске политике усмјерене на реиндустријализацију економије.
Власт може маркирати акумулативне дјелатности и наметнути им више порезе или смањити трговачке марже са циљем материјалног уздизања машинске струке, кроз прерасподјелу дохотка.
Ако не жели вршити циљану дискриминацију појединих дјелатности, а жели прерасподијелити доходак у корист машинске и осталих за реиндистријализацију земље битних струка, власт може једноставно увести више порезе на доходак на виша примања, што се стручно означава као прогресивно опорезивање.
Жеља БиХ је да уђе у ЕУ, а апсолутно све земље у ЕУ одређују порез на доходак зависно од величине нето плате/примања. Већа плата, већи порез на доходак – ово је европски, а не бх, стандард.
Власт може отићи и корак даље. Повећати примања припадника машинске струке, а смањити им порез на доходак.
Власт може теоретски све што хоће – ако хоће.
Љепоту, раскош, једноставност и тачност размишљања типичног машинског инжењера ангажованог у производњи, струке која би требала довести до ренесансе бх индустрије илуструјем једном „машинском“ анегдотом, која се тиче и бх монетарне политике, а која спада у моју струку.
Увођење фиксног девизног курса, забрана кредитирања од стране Централне банке БиХ, емисија КМ само са подлогом у еврима, једном рјечју инсталација валутног одбор је водила ка убрзаном и драстичном обарању инфлације у БиХ крајем деведесетих година прошлог вијека и у првим годинама 21. вијека.
Истовремено, инфлација у земљама око БиХ није тако брзо падала, као у БиХ – цијене су брже расле у иностранству него у БиХ.
Индустријске бх фирме које су увозиле сировине из иностранства, а продавале финалне индустријске производе у БиХ су се суочиле са изузетно тешком цјеновном политиком.
Куповале су релативно скупо сировине у иностранству, а продавале су релативно јефтино финалне производе у БиХ, док су извозна тржишта била или далеко или царинама заштићена, при чему бх индустрија није имала приступ јефтиним кредитима централне банке.
Брзо обарање инфлације или стручно казано брза дезинфлација, значајно је смањила профите у дјеловима бх индустрије, а дио бх индустријских предузећа отјерала у губитак.
Ову појаву и овај проблем који је био један од главних, али не и једини узрок краха бх индустрије или стручно речено деиндустријализације, нису први примјетили бх економисти већ машински инжењери у производњи!
Валутни одбор су патентирали Енглези у својој колонији Маурицијус (1849. г.), коју мало ко у БиХ (а и шире) умије пронаћи на карти географској.
Заслужују ли машински инжењери, који нису родом, а ни старином, из Маурицијуса, да буду лидери (ре)индустријализације Босне и Херцеговине?
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
