Емисија обвезница на Лондонској берзи представља почетак, а не крај, српског прикљученија на страна финансијска тржишта.
Мјесто, тржиште, на којем се може трговати и на којем се тргује са обвезницама Српске није само Лондон-Лондонска берза, већ и Франкфурт – Франкфуртска берза.
Након 20. априла када је извршена прва или примарна емисија обвезница, са тим истим обвезницама је већ неколико дана трговано у Франкфурту (видјети графикон).
Цијена обвезнице на први дан трговине у Франкфурту била је приближно иста као и у Лондону, а онда је почела полако да расте и попела се изнад 100% од номиналне вриједности.
Послије 15 дана трговања цијена обвезнице је и даље изнад номиналне вриједности тј. изнад црвене линије, иако је Српска продала обвезнице по цијени нижој од номиналне, испод црвене линије.
Цијена обвезница Републике Српске на Франкфуртској берзи
Извор: Франкфуртска берза и Лондонска берза: Напомена: Цијена од 20.4.2021.г. је цијена примарне емисије у Лондону.
Цијена обвезница раста када тражња за обвезницом расте и по овој законитости обвезница се не разликује од било које друге робе.
Већа тражња за робом даје вишу цијену, исто као што мања тражња даје нижу цијену.
Ако је роба траженија она је вјероватно квалитетнија из чега произилази да су обвезнице Српске све квалитетније?
Обвезница је јавни дуг Српске и ако цијена дуга раста то би могло значити да је способност Српске да отплаћује дуг све већа и да српски привредни систем иде малим корацима напријед?
То је једно образложење раста цијена српских обвезница, а постоји и друго које је такође логично и економско као и прво.
Из проспекта емисије, а из обавјештења које је француска банка Societe Generale SA (Сосајат Женерал) дала на Лондонској берзи се види да у овој емисији обвезница, као и вјероватно у било којој другој, постоји нешто што се зове стабилизациони период.
У том периоду који у једној верзији траје мјесец дана од уврштавања обвезница на берзу (до 28.5.2021.г.), а у другој 2 мјесеца Социете Генералe или лице које она овласти, може утицати на цијену обвезница, кроз њену куповину или продају.
На тај начин се стабилизује цијене и у првој фази живота обвезнице се смањују осцилације у њеној цијени.
Ово је вјероватније објашњење раста цијене изнад црвене линије од претходно понуђеног које се односи на раст и развој српског и босанскохерцеговачког економског систем.
Након истека стабилизационог периода, када цијена обвезнице буде препуштена сама себи, кроз њену промјену можда ће се откривати неке добре или лоше стране економије Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Тада ће се са већим степеном поузданости моћи много тога више казати о односу цијене обвезнице, црвене линије и квалитета привредног живота у Републици Српској.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
