Информацију да је Република Српска емитовала обвезнице на ЛСЕ (Лондонска берза) по купонској каматној стопи од 4,75% годишње, саопштила је Влада Републике Српске прије 6 дана.
Та информација је тачна, али није тачно да ће Република Српска плаћати годишњу камату по стопи од 4,75% на позајмљени новац, већ ће плаћати округло 5%.
Ако су инвеститори откупили сву емисију номиналне вриједности од 300 милиона евра Српска има обавезу да сваке године почевши од 2022.г. плаћа камату од 14,25 милиона КМ (0,0475*300 мил. евра), а 2026.године ће имати обавезу да поред те камате исплати и главницу дуга (видјети графикон).
Инвеститори су емисију откупили не по номиналној вриједности, већ по цијени од 98,918% у односу на номиналну вриједност.
Ако је откупљена сва емисија онда овај бх ентитет није добио “на руке” 300 милиона евра, већ 296,75 милиона евра (300*0.98918).
Купонска каматна стопа се обрачунава у односу на 300 мил. евра, а дужнику је исплаћено 3,25 милиона евра мање (300-296,75).
Одређиване стварне/ефективне каматне стопе или емисионе стопе приноса до доспјећа, се врши у односу на износ од 296,75 милиона КМ, као и у односу на све будуће обавезе Српске према повјериоцима/купцима њених обвезница.
Овдје је кључно питање, која каматна стопа изједначава све обавезе Републике Српске у периоду 2022 – 2026.г. са износом од 296,75 милиона, јер је то стварна/ефективна каматна стопа која ће бити плаћана, а не купонска каматна стопа од 4,75% како то “98,918%” становника Босне и Херцеговине мисли.
Обавезе по камати и главници Републике Српске на основу емисије обвезнице на ЛСЕ
(у еврима)
Извор: ЛСЕ и Саопштење Владе Републике Српске од 21.4.2021. (Обрадио Драган Јовић).
Одговор на кључно питање, колика је стварна/ефективна каматна стопа у лондонској емисији, даје једна врло једноставна и у економији општепозната метода која се зове дисконтовање, или свођење на садашњу вриједност.
Горе приказане обавезе Српске се дијеле са каматном стопом (тј. дисконтним фактором) како би се добио износ од 296,75 милиона КМ – то је дисконтовање или свођење на садашњу вриједност.
Та изузетно проста метода, која се на већини економских факултета у Босни и Херцеговини научи током друге године студија, казује да ће Република Српска плаћати 5% на позајмљени новац у Лондону, а не како се то масовно мисли 4,75%.
За 98,918% невјерних Тома прилажем објашњење како сам дошао до каматне стопе од 5%.
Овако висока каматна стопа казује да су српске јавне финансије у кризи, а свакодневно јавно полемисање на тему 4,75% умјесто 5%, на које нико није приговорио, показује и да је економска струка у Босни и Херцеговини у кризи?
Закључак би могао бити да када босанскохерцеговачка економска струка превазиђе тренутну кризу, она ће породити економску мисао која ће превазићи или барем ублажити, кризу српских и босанскохерцеговачких јавних финансија?
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.