Ukorenjena inflacija (engl. entrenched inflation, persistent inflation; nem. verfestigte Inflation) je ekonomska pojava pri kojoj inflacija postaje dugotrajna osobina ekonomskog sistema, sa inflatornim pritiscima koji nastavljaju da deluju čak i onda kada je otklonjen ključni uzrok rasta cena.
Inflaciju koja se odomaćila, koja je postala unutrašnja ili endemska i raširila se na veliki deo roba i usluga, i koja više ne zavisi od kretanja cena ključnih roba na svetskim tržištima, moguće je otkriti na više načina.
Jedan od najboljih pokazatelja, ili simptoma, ukorenjene inflacije jeste bazna inflacija, tj. inflacija iz koje su uklonjene promenljive komponente – hrana i energija, koje stoje pod uticajem promena na svetskim tržištima.
Smatra se da, ukoliko bazna inflacija nastavi da raste uprkos smirivanju cena energije i hrane, ekonomski sistem signalizira da inflacija postaje ukorenjena.
Ukoliko je bazna inflacija godinama visoka i nakon što početni spoljni šok (npr. rast cena nafte) protutnji kroz svetsku i nacionalnu ekonomiju, pomoću ovog pokazatelja može se dijagnostikovati ekonomsko oboljenje označeno kao ukorenjena inflacija.
Za baznu inflaciju se kaže da je temperatura koja može otkriti poremećaj u strukturi i dinamici inflacije u nacionalnoj ekonomiji.
Ukorenjena inflacija nastaje kada ekonomski akteri, fizička lica (domaćinstva), firme, korporacije i finansijska tržišta počnu da očekuju dugotrajnu, a ne prolaznu inflaciju.
Kada se formiraju očekivanja da će inflacija dugo trajati, onda inflacija prestaje da bude isključivo određena privremenim poremećajima u cenama ključnih roba, nastalim kao posledica ekstremnih poremećaja u ponudi ili tražnji, i dugotrajno se ugrađuje u poslovno ponašanje i ekonomske odluke, u investicije, rashode i prihode.
Da li u Bosni smer kretanja, nivo i trajnost bazne inflacije sugerišu da ekonomski poredak funkcioniše sa ukorenjenom inflacijom?
Kada je u drugoj polovini 2021. svetska, a sa njom i bosanska ekonomija, počela da se oslobađa ekonomskih i društvenih ograničenja koja su joj bila nametnuta radi sprečavanja širenja korona virusa, inflacija postaje planetarna pojava i uvlači u svoj vrtlog i Bosnu.
Tokom 2021. poremećeni tokovi snabdevanja u vreme pandemije i pokidane trgovačke veze usled zatvaranja pojedinih delova ekonomije stvorili su nestašice na mnogim tržištima, a na to se nadovezala velika količina novca u opticaju kao posledica prethodnih monetarnih intervencija vodećih svetskih centralnih banaka.
Novi podstrek inflacija dobija u februaru 2022. godine, kada rat u Ukrajini stvara veliki poremećaj na evropskom tržištu, prvo energenata, a potom i hrane.
I nakon što u oktobru 2022. ukupna inflacija dostiže najvišu tačku (2), bazna inflacija nastavlja rast još narednih pola godine, ispoljavajući veliku otpornost na smanjenje ukupne inflacije i istrajnost.
Takva divergencija između ukupne i bazne inflacije često se u ekonomskoj literaturi tumači kao prisustvo sekundarnih inflacionih efekata.
Oni nastaju kada se početni rast cena prenese na plate, usluge i ugradi u očekivanja ekonomskih subjekata, a tada inflacija prestaje da bude ograničena na pojedine sektore. Ona počinje da prožima celu ekonomiju.
U poslednje dve godine, od aprila 2024. godine (4), bazna inflacija je stabilna, vrlo visoka i gotovo neizmenjena, a njena poslednja vrednost od 4,8% gotovo je istovetna vrednosti iz juna 2022. godine.
Ukupna i bazna inflacija u BiH i eurozoni
(januar 2019. – april 2026)
Izvor: www.cbbh.ba, ec.europa.eu/eurostat, www.bhas.gov.ba.
Posebno je zanimljivo poređenje sa baznom inflacijom u eurozoni.
Kako prosečno domaćinstvo u Bosni mnogo više troši na hranu i energiju od prosečnog domaćinstva u eurozoni, to umanjuje količinu dobara i usluga koje ulaze u izračunavanje bazne inflacije u Bosni.
Ovo poređenje zbog toga može voditi potcenjivanju bazne inflacije u Bosni u odnosu na eurozonu, ali metodološka istovetnost koja se ogleda u isključivanju cena hrane i energije iz ukupne inflacije ipak obezbeđuje uporedivost baznih inflacija ekonomija čija se domaćinstva razlikuju po strukturi potrošnje.
Mesecima i godinama bazna inflacija u Bosni i eurozoni bile su sinhronizovane. Inflatorni pritisci dobijeni kada se iz ukupne inflacije isključe hrana i energija nisu se značajnije razlikovali.
U uslovima višestrukih društveno-ekonomskih poremećaja, bazna inflacija u Bosni sve do polovine 2022. godine (1) prati baznu inflaciju u eurozoni.
U drugoj polovini 2022. razmimoilaženje baznih inflacija postaje očigledno i kada početkom 2023. godine (3) bazna inflacija u Bosni dostigne vrhunac, inflacija u eurozoni je već u fazi hlađenja.
Umesto da se približe jedna drugoj, bazne inflacije su se sve više udaljavale i u aprilu 2026. godine bazna inflacija u Bosni bila je za 2,6 procentnih poena viša nego u eurozoni.
Višegodišnja bazna inflacija u Bosni, njena visina, odstupanje od bazne inflacije u eurozoni, kao i višemesečno prevazilaženje ukupne inflacije ukazuje na izraženu trajnost inflacije (perzistentnost inflacije) i prisustvo više karakteristika koje se u ekonomskoj literaturi dovode u vezu sa procesom ukorenjivanja inflacije.
