До извора два путића

Појам „флексибилно тржиште рада“ је појам из економске струке. Истовремено то је и еуфемизам. У граматици еуфемизам представља стилску фигуру којом се неки израз замјењује са неким другим изразом, са различитим циљевима – бонтона ради, да се не повриједи нека друга страна, а понекад и да се прикрије права суштина ствари.

Флексибилно тржиште рада је концепт на којем почива тржиште рада у англосаксонском свијету (САД, Велика Британија, Канада, Аустралија). Концепт је увијек дио приједлога економских реформи који даје ММФ свакој земљи, између осталог и зато, јер је сједиште ММФ-а у Вашингтону.

Концепт је прихваћен и од стране Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, пошто је главни финансијер ентитета, када загусти, управо ММФ.

Како би се појам флексибилно (прилагодљиво) тржиште рада могао превести на српски језик да га свако разумије? Флексибилно тржиште рада, између осталога, значи да постоји врло мало законских препрека да послодавац отпусти радника, јер је законска заштита радника на ниском нивоу.  У свом екстремном облику, концепт флексибилног тржишта рада се може најједноставније описати као “неподношљива лакоћа давања отказа раднику од стране послодавца”.

Тржиште је прилагодљиво, јер се нпр. због смањења економске активности послодавци брзо прилагођавају – дају отказе радницима, а и радници се брзо прилагођавају – одмах траже нови посао и не лију  сузе. 

У земљама које су прихватиле концепт флексибилног тржишта рада радници нису везани за фирме, промјена посла је учестала, откази су врло фреквентни, а тржиште рада је и на страни понуде и на страни тражње врло развијено. Радници су врло мобилни, у потрази за послом се селе хиљадама километара.

Радници у овим земљама су усмјерени на узак дио струке, стицање радних вјештина, њихово одржавање, развијање, усавршавање и примјену. Постоји веза између радника и посла, а не између радника и фирме. Радници се уско специјализују. 

На истоку, у Јапану, ствари стоје другачије. У јапанској је традицији оданост, посвећеност и стварање стабилне и дуготрајне друштвене структуре, а карактеристике јапанског друштва су пренесене и на пословне односе. У Јапану је флуктуација радне снаге мања него у САД, јапански радник је лојалнији фирми него амерички, а стварање дугорочног односа фирма-радник, подстичу и његују и саме јапанске фирме. Постоји принцип ротације раднике на различитим пословима унутар једне фирме, као и крута хијерархијска структура у фирми.

У односу на америчко тржиште рада јапанско тржиште рада би се могло означити као ригидно (круто), али овај појам „ригидно тржиште рада“ у Босни и Херцеговине нико не спомиње.

Када је свијет ушао у економско-финансијску кризу стопа незапослености је нагло порасла и у САД и у Јапану (видјети графикон). Иако је однос радника и фирме у овим земљама потпуно другачији и иако је у једној земљи тржиште рада флексибилно, а у другој ригидно, стопе незапослености имају исти тренд смањења.

Након кризе опадајућа стопа незапослености је поново мјесто сусрета Истока и Запада иако је јапанска философија тржишта рада посве супротна од англо-саксонске, а може се и  примјетити да је стопа незапослености у Јапану нижа него у САД иако је јапанско тржиште рада ригидно, што је  карактеристика тржишта рада коју не препоручују ММФ.

Наравно јапански концепт дугорочног запослења унутар једне фирма се надограђује и постаје флексибилније усљед старења становништва, смањења понуде радне снаге и утицаја економских криза на тржиште рада, али он је још увијек кичма јапанског тржишта рада.

Два екстремна концепта на тржишту рада, Јапан и САД, су два различита пута ка истом циљу – смањењу стопе незапослености.

До извора могу да воде и два пута, а не само један – флексибилно тржиште рада.

Над овом информацијом се због одлива радне снаге из БиХ, требају замислити све владе у Босни и Херцеговини, јер и степен (не)ригидности тржишта рада може бити један од фактора емиграција, а не само низак раднички животни стандард или ниска тражња за радном снагом.

Флексибилно тржиште рада може бити добар концепт, али само ако постоји велика тражња за радном снагом и велико тржиште радне снаге, јер само у том случају радник који брзо добије отказ може брзо наћи други посао.

На плитким и уским тржиштима радне снаге концепт флексибилног тржишта рада може код радника произвести велики осјећај несигурности, који граничи са егзистенцијалном драмом и покреће га ка другој земљи у којој је тржиште рада такође флексибилно, али је и тражња за радном снагом много већа.

Босна и Херцеговина је и географски и економски значајно мања од Сједињених Америчких Држава.

Ако се ипак инсистира на флексибилном тржишту рада тј. на „неподношљивој лакоћи давања отказа“ онда се мора инсистирати и на економским интеграцијама тј. ширењу тржишта рада, јер само велика тржишта рада стварају могућност брзог запослења након брзог отказа, при чему се не смије заборавити да економске интеграције увијек у почетку доводе до нето одлива радне снаге из Босне и Херцеговине.

У економској струци је увијек опасно и авантуристички када се економска политика произведена у земљи која има неколико стотина милиона становника (САД), а препоручена од стране ММФ-а, преноси на друштво која има пар милиона становника (БиХ).

Калем не трпи  различите подлоге.

 Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.