За просјечног становника Босне и Херцеговине велика је непознаница који и какви процеси се тренутно дешавају у домаћим банкама.
За разлику од нас просјечни Американац има ту информацију на врху прста (преко мреже) и може је врло лако разумити – сварити.
Ради се о тзв. Тедовом распону, или у слободном преводу Тошином кораку (или скраћено Тоши)
Он је разлика између двије бројке; каматне стопе по којој банке једна другој позајмљују новац са једне стране и каматне стопе на амерички краткорочни дуг.
Што је Тошин корак већи стање у америчким банкама је у просјеку горе и у пословању са њима треба бити опрезан, јер оне могу дестабилизовати кућни буџет, али и амерички као и свјетски економски систем што се и десило 2008.г и 2009.г.
Какво је тренутно стање у америчким банака, мјерено Тошиним кораком и може ли се то стање повезати са босанскохерцеговачким банкама и економијом?
Прије четрдесетак дана, 26.фебруара 2020.г., Тошо је био на вишегодишњем минимуму, 0,11 процентних поена (п.п.), а онда се преко ноћи све промјенило.
Након скоро мјесец ипо сталног раста достигао је Тошо 1,34 п.п. (31.3.2020.г. ), али то је још увијек испод вриједности од 4,58 п.п. (половина октобра 2008.г.) која је остварена непосредно након банкрота америчке банке Браћа Лиман (септембар 2008.).
Ипак, стални раст Тошиног корака показује да америчком банкарском систему тињају проблеми и да банке траже све вишу каматну стопу да би посуђивале једна другој, иако ФЕД (америчка централна банка ) ставља у систем све више долара.
Када је Тошо био на врхунцу током прошле глобалне економско-финансијске кризе (10.10.2008.г.) или Велике рецесије како је називају у САД, дошло је до наглог повлачења депозита становништва из наших банака, а смањење укупних депозита је трајало скоро 7 мјесеци.
Неповјерење међу америчким банакама је и сигнал за слабост у европским банака, а неке од њих се играчи на нашем тржишту – то је спона између Новог свијета, Старог свијета и Балкана.
Добро би било да и ми у Босни имамо сличан показатељ здравља домаћих банака попут Тошиног корака, који може и обична домаћица разумјети, али тренутно га немамо.
Тошин корак мјери повјерење међу банкама, што је повјерење мање он је већи.
Банкарски систем сваке земље се заснива на повјерењу. Мањак повјерења значи да се систем љуља, нестанак повјерења је земљотрес за банке.
У нашем банкарском систему постоје мање или више неликвидне банке, па банке које имају изобиље новца посуђују новац банкама које су у новчаном шкрипцу.
За почетак добро би било имати информацију које износе банке посуђују банакама и по којој каматној стопи.
А онда се та каматна стопа може одузети од нпр. каматне стопе по којој се Српска/Федерација задужују на период од 6 мјесеци.
Без обзира што је бе-ха међубанкарско тржиште новца малено, када би та информација била јавног карактера и обична домаћица би током спремања ручка могла да схвати у којем смјеру плови босански банкарски брод.
Информацију о међубанкарским каматним стопама могу прикупити и јавности презентовати Агенције за банкарство Републике Српске и Федерације БиХ, а податак о каматним стопама на шестомјесечне позајмице Српске/Федерације на домаћим берзама је јавног карактер.
Прије него што погледамо преко баре, корисно би било да знамо какво нам је стање код куће.
Да и ми свога Тошу имамо.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
