Bosanska centralna banka je jedina institucija u Bosni koja javno pokazuje da razume suštinu inflacije i njenu strukturu.
Ona iz meseca u mesec objavljuje i upoređuje ukupnu inflaciju, baznu inflaciju i inflaciju u sektoru usluga, ali problem je u tome što malo ko razume smisao ove komparativne analize.
Ni sama centralna banka se previše ne trudi da objasni zašto stalno meri inflaciju na tri različita načina i zašto je u ekonomskoj analizi bitna inflacija u sektoru usluga.
Ta nedorečenost je ključna prepreka za prelazak sa prostog informisanja publike na povezivanje tih podataka sa ekonomskom politikom u BiH, fiskalnom i monetarnom.
Šta je zapravo inflacija u sektoru usluga, ili superkor inflacija, kako smo je nazvali u naslovu ovog teksta, i zašto je ona uopšte bitna u analizi inflacije i vođenju antiinflatorne ekonomske politike?
Bazna, ili kor inflacija, kako je uobičajen stručni naziv (core inflation), dobija se kada se iz ukupne inflacije (u običnom govoru se umesto izraza ukupna inflacija koristi izraz inflacija) izostave cene hrane i energenata.
BiH je neto uvoznik hrane i energenata, najveći deo potrošnje odnosi se na ove dve stavke i, kada se one izostave iz potrošačke korpe dobara na osnovu kojih se izračunava bazna inflacija u BiH, preostane oko jedne trećine ukupne potrošnje domaćinstava.
Bazna inflacija meri potrošnju onih dobara koja nisu ni hrana ni energenti i mogu biti i uvezena i proizvedena u zemlji, robe ili usluge.
Superbazna inflacija, ili superkor inflacija, još više sužava koncept inflacije i meri je preko cena usluga kojima se trguje unutar zemlje i koje isporučuju domaća pravna i fizička lica.
Tu spadaju usluge stanovanja, obrazovanja, zdravstva, infrastrukturne usluge, usluge finansijskih institucija, restorana i hotela.
Preko superkor inflacije, koja u bosanskom slučaju apsorbuje vrlo mali deo potrošnje domaćinstava (oko 20%), a u razvijenim privrednim strukturama i do 50% i više ukupne potrošnje, meri se inflacija koja je pretežno domaćeg karaktera.
Tri inflacije u BiH
(period na period)
Izvor: www.bhas.gov.ba i www.cbbh.ba
Te usluge se ne izvoze, te usluge, teritorijalno posmatrano, ne konkurišu stranim uslugama i, što je najbitnije, glavna determinanta troškova ove vrste proizvoda jeste cena radne snage, najamnina, tj. plata.
Iako se jedan deo povećanih svetskih cena hrane i energije prenosi na cene usluga, superkor inflacija je najbolja direktna mera domaćih inflatornih pritisaka i dobar pokazatelj rasta zarada subjekata koji pružaju tu vrstu usluga.
U razvijenim ekonomijama preko nje se meri uticaj promena plata na inflaciju, a u ekonomijama poput bosanske ona ukazuje na deo ekonomije koji je domaćeg porekla i na reakciju tržišta rada, odnosno zarada u uslužnom sektoru, na promene u ukupnoj inflaciji.
Superkor inflacija predstavlja najbolju aproksimaciju inflacije tražnje (i domaćih inflatornih pritisaka), nastale kao posledicu promena u zaradama uslužnog sektora, dok razlika između ukupne i bazne inflacije upućuje na smer i jačinu inflacije ponude.
Na inflaciju ponude, koja nastaje zbog rasta svetskih cena energenata i hrane, ekonomska politika BiH ima ograničen uticaj zbog izražene uvozne zavisnosti.
Monetarna i fiskalna politika mogu, u mnogo većoj meri, uticati na onaj deo inflacije koji je nastao kao posledica pregrejane tražnje, čija je jedna od komponenti promena u platama.
Od fiskalne politike zavisi nivo javne potrošnje, kao i visina dohotka zaposlenih u javnom sektoru i lica koja su za njega vezana. Svaka restrikcija javne potrošnje smanjuje ukupnu tražnju za robama i uslugama i stvara pritisak na pad cena.
Slično deluje i monetarna politika. Skup novac smanjuje tražnju za kreditima, a manji kreditni volumen manje pritiska cene.
Zato Narodna banka Srbije drži ključnu kamatnu stopu još uvek visoko (5,75%) u poređenju sa Evropskom centralnom bankom (2%), delujući preventivno na inflaciju tražnje.
Ako se od komercijalnih banaka traži da izdvoje više novčanih sredstava sa strane radi obezbeđenja sopstvene likvidnosti, time se smanjuje kreditni potencijal banaka, kreditni rast, ukupna tražnja i pritisak na rast cena.
U okviru monetarnih restrikcija svaka centralna banka može smiriti kreditno tržište povećanjem izdvajanja novčanih sredstava za obaveznu rezervu, a drugi krak dejstva monetarne politike ide preko kamatne stope na novac koji komercijalne banke drže kod centralne banke.
Početkom ove godine centralna banka Sjedinjenih Američkih Država (popularno zvana FED) planirala je nekoliko puta da smanji kamatne stope. Rat u Iranu i rast cena energenata poremetili su taj plan i FED trenutno plaća bankama 3,65% na novac koji one drže kod njega.
Banke ništa ne rizikuju ako drže novac kod FED-a, pristojno zarađuju i ta dinamična statičnost hladi kredite i sputava ukupnu tražnju, koja posredno utiče na cene i inflaciju, što je jedna vrsta monetarne restrikcije.
Bosna se ove godine opredelila za izuzetan rast javne potrošnje i, pošto budžetski deficiti rastu, restriktivna fiskalna politika je trenutno nepostojeći alat antiinflatorne politike.
Kapacitet za restriktivnu ekonomsku politiku u Bosni, kojom bi se uticalo na deo inflacije nastale po osnovu preterane tražnje, ima samo monetarna politika. Obično u ovakvim okolnostima centralne banke upozore vladu, ministra finansija, da smanji javnu potrošnju i ta opcija komunikacije ekonomske politike postoji, ako se smatra da je domaća inflacija bitna determinanta ukupne inflacije.
Domaća, ili superkor, inflacija mnogo je viša i od bazne i od ukupne, a od procene njenog efekta na ukupnu inflaciju zavisi izbor alata za kontrolu inflacije tražnje.
