U bankarskim sistemima isključivo je komercijalnim (i investicionim) bankama povjerena uloga finansiranja privrede, što ne znači da i emisiona banka (centralna banka, primjedba Bife) ne može direktno finansirati privredne subjekte. U okviru masovnih intervencija na finansijskom tržištu FED (emisiona banka SAD-e) je direktno, zaobilazeći banke, finansirao privredu i/ili nebankarske finansijske institucije. Čitaj dalje
Prvi razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Emisiona dobit”
Kako Centralna banka BiH (CBBiH) najveći dio prihoda ostvaruje po osnovu ulaganja deviznih rezervi, monetarna politika Evropske centralne banke (ECB) presudno utiče na emisionu dobit CBBiH. Čitaj dalje
Uvod u postove o kreditu emisione banke
Tokom januara u Bife-u će biti predstavljen stručni članak “Kredit emisione banke“. Čitaj dalje
Bura u čaši vode
Davno je rečeno, a i dokazano, da je jedino u novinarstvu loša vijest dobra vijest, jer loša vijest prodaje novine. Zašto prosiječnog čovijeka više privlači loša nego dobra vijest, to bi trebali znati psiholozi. Čitaj dalje
Zamka za medvjeda (drugi dio)
И тада Руске власти предузимају изнуђен хазардерски потез – пуштају рубљу да слободно депресира, прилагођавајући се новим односима понуде и тражње на девизном тржишту. Вриједност рубље брзо пада на преко 80 новчаних јединица за 1 $ иако тај паритет од 2000. године никада није пробио границу од 37 рубаља за 1$, а током највећег дијала тог 15-годишњег периода износио је и испод 30 рубаља за 1$. Čitaj dalje
Zamka za medvjeda (prvi dio)
Мада волим руски народ, a посебно његову књижевност и монуманталност архитектуре, не спадам у оне који глорификују савремену Русију и њено руководство. Немам ни неку посебну аверзија, већ само ауторитативни режими нису мој идеал бивствовања, те генерално сматрам да су такви режими неспојиви са дугорочно одрживим економским растом, будући да онемогућавају оптималну алокацију ресурса. Čitaj dalje
Uvod u postove o ruskoj ekonomiji
Danas (22.12.2018.g.) i 25.12.2018. će biti objavljen članak o ruskoj ekonomiji. Za čitaoce koji su nestrpljivi i žele odmah da pročitaju cijeli članak obezbijedili smo odmah punu verziju članka.
BDP analiza: I veličina je važna … (četvrti dio)
Poređenje promjene BDP per capita za period 2008-2017 pokazuje da BiH nije uspjela ni na koji način da zatvori gap u smislu nacionalnog dohotka, nego se on čak ozbiljno produbio. Čitaj dalje
BDP analiza: I veličina je važna … (treći dio)
Analiza se može dalje dograditi sa uzimanjem u obzir pariteta kupovne moći (PPP), (koji je za neke grupe roba i usluga ima smisla , ali za veliki broj su minorne razlike u cijenama – osnovni prehrambeni proizvodi, automobili, IT oprema itd.). Čitaj dalje
BDP analiza: I veličina je važna … (drugi dio)
Međutim, pokazatelji o međugodišnjem rastu vrlo malo govore o veličini ekonomije i njenom relativnom zaostajanju u odnosu na druge ekonomije. Za tu perspektivu je neophodnu uporediti apsolutne veličine (nivoe BDPa), koje odslikavaju različite nivo razvijenosti i upitati se da li postoji proces konvergencije. Čitaj dalje
BDP analiza: I veličina je važna … (prvi dio)
Većina ekonomskih diskusija i komparacija počinje (a previše često završava) sa osvrtom na stope rasta realnog BDP. Ove stope rasta nesumnjivo daju relativno jednostavan uvid u generalna ekonomska kretanja (i konjunkturu), te mogu poslužiti za ocjenu makroekonomskog učinka i laku, direktnu uporedbu sa drugim ekonomijama. Međutim, često previđamo da je taj uvid vrlo varljiv i površan, a ponekada čak navodi na pogrešne zaključke i proizvodi lažni utisak o (ne)uspješnosti ekonomskih politika. Čitaj Dalje
Uvod u postove o bosanskohercegovačkom bruto domaćem proizvodu
Bruto domaći proizvod je najvažniji makroekonomski agregat. Preko njegove ukupne vrijednosti, stope rasta, vrijednosti po glavi stanovnika se mjeri uspješnost jednog ekonomskog sistema, u odnosu na ostale ekonomske sisteme.
Članak će biti objavljen u četiri dijela, u razmacima od po tri dana. Da bi se ova tema koja je od velikog značaja za našu ekonomiju urezala u pamćenje čitalaca i naše javnosti svaki dio će sadržavati jedan grafikon i pripadajući dio teksta. Za čitaoce koji su nestrpljivi i žele odmah da pročitaju cijeli članak odmah smo obezbijedili punu verziju članka.
Nemoguć ali poučan scenario – vrednovanje akcija Telekoma Srpske a.d. Banja Luka
Sama po sebi odnos tržišne cijene akcije i njene knjigovodstvene vrijednosti tj. PB (eng. price to book value) ne mora značiti ništa, ali ipak može značiti mnogo toga. Čitaj dalje
Vrednovanje akcija Telekoma Republike Srpske – price to book value
Postoje razne tehnike za donošenje odluke o kupovini ili prodaji akcija. Jedna velika grupa tehnika se označava kao vrednovanje akcija (eng. stock valuation). Unutar ove grupe tehnika opet postoje različite grupe racia/količnika koji na vrlo jednostavan način daju preliminaran odgovor na vrlo složeno pitanje da li je neka akcija precijenjena ili podcijenjena, odnosno da li neku akciju treba prodati ili kupiti. Čitaj dalje
Koji oblik štednje odabrati II ?
Kada govorimo o životnom osiguranju u Republici Srpskoj možemo konstatovati da je ono u fazi razvoja, pri čemu je primjetan ubrzan rast naplaćene premije (vidjeti grafikon). Ono je još uvijek nedovoljno razvijeno, s obzirom da je učešće životnog osiguranja 10% u ukupnom osiguranju (životnom i neživotnom), dok se to učešće u razvijenim zemljama kreće oko 60%. Čitaj dalje
Koji oblik štednje odabrati I ?
Konačna odluka zavisi od potreba i mogućnosti pojedinca koji štedi. Ako može štedi na kratak rok najpogodniji oblik je bankarska štednja. Ukoliko štedi dugoročno i ima ugovorenu bruto platu najprofitabilnije je ulagati u EPF. U slučaju dugoročne štednje bez poreskih olakšica, prednost ima životno osiguranje jer ono može biti kombinovano i sa pokrivanjem zdravstvenih rizika. Čitaj dalje
Uvod u postove o različitim oblicima štednje
Danas (2.12.2018.g.) i sutra (3.12.2018.) će biti objavljen članak o razlikama između štednje u banci, štednje u formi životnog osiguranja i štednje u dobrovoljnim penzionim fondovima. Članak će biti objavljen u dva dijela. Za čitaoce koji su nestrpljivi i žele odmah da pročitaju cijeli članak obezbijedili smo odmah punu verziju članka.
Kamatna stopa na štednju
Banke veliki dio investicione aktivnosti privrede finansiraju iz domaće štednje. Bez investicija nema dugoročno održivog privrednog razvoja, šta znači da je štednja jedan od ključnih generator razvoja ekonomije. Skupa štednja, skupe investicije, usporen razvoj. Ovo je makroekonomska dimenzija kamatne stope na štednju. Čitaj dalje
Šta su i kako funkcionišu kriptovalute?
Veoma aktuelna tema danas, kako za običnog građanina tako i za velike kompanije, banke i vlade, jesu kriptovalute. One su postale globalni fenomen poznat većini ljudi. Atraktivnost ovih valuta naročito dolazi do izražaja kada se posmatraju mogućnosti zarade, što je inicijalni signal koji prosiječnog pojedinca navodi na istraživanje o mogućnostima trgovanja ovim vautama. Vođeni takvim okolnostima, ovom prilikom ćemo, kroz nekoliko narednih postova, opisati šta su i kako funkcionišu vrituelne ili kriptovalute, koji su i koliki su rizici ulaganja u ove valute, šta generiše njihovu cijenu te koje su kripotovalute najpopularnije. U prvom postu ukazujemo na pojam i funkcionisanje kriptovaluta. Čitaj dalje
Fiat
Nakon prethodnog posta u kojem sam objasnio suštinu kreiranja novca (“potezom pera” od strane Federalnih rezervi), pojavila se dilema kako izgleda aktiva/imovina FED-a? Pretpostavka elementarne logike je da ako pasiva/obaveze/novac FED-a naraste skoro 5 puta za samo 12 godina tako brzo kreiran novac bi trebao imati vrlo visoku podlogu u obliku ne samo deviznih rezervi već prije svega zlata?! Čitaj dalje