Глобализација је у посљедњих неколико година посустала, све више се указује на супротан процес (деглобализација), али новац и даље прелази преко границе и тако ће бити док је свијета и вијека.
Правна лица из једне државе (резиденти) позајмљује новац од странаца (нерезиденти), а овај процес се одвија уз истовремено улагање новац резидената у стране земље.
Међународно кретање капитала подразумјева да резиденти једне земље истовремено и дугују и потражују од резидената других земаља.
Статистички преглед ове врсте се назива међународна инвестициона позиција земље (енг. international investment position).
Када се пребију потраживања од странаца које имају резиденти једне државе и обавезе према странцима које имају резиденти те исте државе добија се нето међународна инвестициона позиција/НМИП, која се изражава или у одређеној валути, или у проценту од БДП-а.
Ако је она у плусу онда резиденти од нерезидената/спољних сарадника потражује више него што им дугују, а ако је у минусу резиденти потражују мање од нерезидената.
Позитиван НМИП значи да је земља нето извозник капитала, а негативни да је нето увозник капитала.
Само двије земље у ЕУ имају НМИП која тежи нули и то су Италија и Финска (видјети графикон) чији резиденти иностранству/спољним сарадницима дугују приближно онолико колико од њих и потражују.
Лијево од овога центра су земље старе Европе и нордијске земље, а десно скоро претежно нова Европа (бивше земље комунистичког лагера), као и земље које су прошле кроз кризу јавног дуга (ПИГС земље).
Нето међународна инвестициона позиција у трећем кварталу 2020.г.
(у % БДП-а)
Извор: Евростат.
Земља Бенелукса (Белгија, Холандија, Луксембург) које су оснивачи Заједнице за угаљ и челик (претеча ЕЕЗ и ЕУ) су нето извозници капитала, а од старе Европе ту је Њемачка (73%).
Нето повјерилац према иностранству су и Данска и Шведска, као и у мањој мјери Аустрија (НМИП 11%).
Заборављена бивша колонијална велесила Холандија је нето извозник капитала у вриједности која превазилази њен БДП (112%) – мала земља велики повјерилац спољних сарадника.
На другој страни спектра међународних дужничко-повјерилачких односа је Хрватска.
Она иностранству дугује нето 50% свога БДП-а, а апсолутни антихероји НМИП су ПИГС земље (Португал, Ирска, Грчка и Шпанија) плус наравно Кипар који је такође прошао кроз кризу јавног дуга.
Од држава старе Европе једино Француска има неповољни биланс са иностранством (-26%), а Словенија је боља од ње (-17%).
Разлике у нето међународној инвестиционој позицији осликавају у просјеку разлику између старе Европе и европског сјевера са једне стране и нове Европе и европског југа са друге стране.
Прва група земаља су нето извозници капитала, а друга група земља су нето увозници капитала.
Пошто је новац роба на који се плаћа камата не постоји дилема ко су добитници, а ко губитници, у међународном кретању капитала/спољној финансијској сарадњи међу европским државама.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
