Кредит је срце сваке економије, а када оболи срце, болестан је организам. Свако срце пумпа крв која храни све органе и ћелије, па и оне која су од срца најудаљенија. У медицинској струци и науци, брадикардија означава успорен срчани ритам и симптом је за многа оболења.
Слабији ритам рада срце води ка споријем колању крви тј. хране кроз крвне судове, што води ка паду имунитета, бржем замарању организма, а може имати и фатални исход на цијели организам.
Овај текст није посвећен срчаном, већ кредитном ритму тј. „брадикардији кредитној“.
Када банака одобри кредит клијенту он добија новац на свој рачун, којим може куповати робе и услуге.
Давањем кредита банка ствара новац, а у тржишној привреди без новца или куповне моћи, нема тражње за производима.
Тражња за робама утиче на раст потрошње, а раст потрошње би требао довести до раста укупне економске активности тј. до раста бруто домаћег производа.
У свакој земљи у којој је стање економије битна друштвена чињеница успоравање кредитног раста (видјети графикон) ствара грчеве у желуцима креатора економских политика, а понекад води и ка хроничној несаници.
Прошло је 11 година од када је на нашем тржишту виђен овако висок пад кредитне активности (у августу 2009.год. кредити су пали за 1,6%), а то је било непосредно након почетка глобалне економско-финансијске кризе (септембар 2008.год.).
Када пада кредит и економија је, или ће бити, у паду, осим ако држава мјерама економске политике не ублажи пад.
У односу на децембар 2019. год. кредити банака у БиХ су у јануару 2020.год. нижи за 2,1% или за 432 милиона КМ.
Пошто је у јануару било мање радних дана него у децембру податке о кредитима банака смо прилагодили и за тзв. утицај сезоне тј. десезонирали смо их, али и тако израчунат кредитни ритам је низак и негативан.
Сезонски прилагођени подаци казују да су кредити за мјесец дана смањени за 1,3% (јануар 2020. у односу на децембар 2019.).
Због ограниченог приступа подацима о пословању појединачних банака ми не можемо знати шта је прави разлог овако значајног пада кредита и да ли се он заиста односи на трајни заокрет у пословној политици банака.
Али, чак и ако је нека банка, или нека група банака, искњижила, због немогућности наплате, један дио кредита и то је разлог за немиран сан сваког савјесног и стручног креатора економских политика.
Оно што сигурно знамо је да „епидемиолошки шок“ није могао утицати на побољевање кредитне активности у БиХ, јер је први фатални случај заразе корона вирусом регистрован у Кини половином јануара 2020.год., а вирус се Босни и Херцеговини почео приближавати тек крајем фебруара.
Изоловани сигнал великога успоравања кредитног ритма би требао бити потврђен у наредним мјесецима, како бисмо ми који немамо приступ подацима о кредитној активности по банакама могли извући потпуно тачан и стручан закључак и дати приједлоге за мјере економске политике.
На другој страни су ентитетске агенције за банкарство, које као контролори пословања банака већ увелико и врло прецизно знају шта је разлог негативног кредитног ритма, а имају и информацију да ли ће се кредитна брадикардија наставити, па према томе и знају да ли су јануарски кредитни подаци увод у домаћу економску анемију, која није изазвана епидемијским и/или пандемијским догађајем.
Једино Агенција за банкарство Републике Српске и Агенција за банкарство Федерације Босне и Херцеговине имају банкарски „рентген“.
мр Небојша Балабан, дипл.ек. *
Сандић др Драган, специјалиста анестезије и интезивне терапије *
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају ауторима и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установа у којима аутори раде. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
