Босанскохерцеговачка листа

Економска криза са којом се зона евра и Европска унија суочавају је највећа криза у њиховој историји.

Читај даље

Повратак у прошлост

Босна и Херцеговина је као економски систем до сада прошла кроз најмање 6 етапа друштвено-економског развоја. 

Читај даље

Како упокојити вампира

Дуго времена економска  политика у свим европским земљама у  развоју (или транзиционим економијама) је вођена на принципима тзв. Вашингтонског концензуса (ВК) који се сводио на три  кључне  ријеч; стабилизуј-приватизуј-либерализуј.

Читај даље

У име народа

Прије 4 године група њемачких интелектуалаца и грађана  (њих 1.750) је упутила Европском суду правде (ЕСП) захтјев за оцјену законитости и пропорционалности програма куповине обвезница јавног сектора  (Public Sector Purchase Programme/ПСПП) од стране Европске централне банке (ЕЦБ).

Читај даље

Емоционална интелигенција

Нашa статистика не прати по узору на земље Западне Европе осјећања или сентименте које грађани и привреда гаје према будућим економским кретањима.

Ако би се покушали  приближити овој врсти статистике која мјери очекивања о будућим економским кретањима први корак би требао бити мјерење осјећања или мишљења  тржишних актера о садашњим економским кретањима. 

Читај даље

Фаренхајт 2014

Банкарско-финансијски цинизам  “једна земља девет банкрота” се односи на Аргентину која се прије годину дана нашла у деветом банкроту.

Читај даље

Индекс страха

Психолози и психијатри сматрају да је мајка свих човјекових страхова  страх од  смрти, јер је смрт, не само за атеисте, почетак бескрајног ништавила и  тријумф материје над духом и  душом.

Čitaj dalje

Вацатио легис

Након окончања ратa (1995.г.) Босна и Херцеговина је бирала између два основна пута развоја економског система.

Први пут  је био мукотрпни пут економског развој кроз обнову и развој домаће производњу, а други пут “развој” кроз “лагодну” личну потрошњу претежно увезене робе.

Изабран је други пут.

Читај даље

Q регулација

У економској теорији, рјеђе у пракси, постоје два екстремна типа економије или економског система;  економија слободног тржишта (енг. free market economy) и планска економија. 

Први облик организовања економске активности подразумијева потпуно одсуство регулације економског живота, док други облик захтијева тоталну регулацију.

Читај даље

Миран сан

Однос између девизне имовине и девизних обавеза банака, као и нето отворена девизна позиција која по том основу настаје је објашњена и сада остаје да се види колика је нето отворена девизна позиција (НОДП) на нивоу  банкарског сектора Босне и Херцеговине?

Читај даље

Јавна и приватна ствар

У називу  Српске као  бх ентитета као облик друштвеног уређења стоји одредница република, а то у преводу са латинског значи јавна ствар (лат.рес публица).

Читај даље

Контрола кретања

Половином марта 2020.г ради ублажавања негативних  економских ефеката пандемије  обе бх агенције за банкарству (ове агенције контролишу банке) су донјелу  одлуку о привременим мјерама (Одлука) са нагласком на мораторијум/мировање кредита.

Читај даље

За сваки случај

Комерцијалне банке су, у просјеку, врло опрезне када дају кредите, а централне банке су још опрезније и конзервативније установе.

Читај даље

Беспарица

Наши грађани и сељаци, који су изван економске струке, стање у којем нека фирма или економски  систем као цјелина, нису довољно ликвидни означавају лаичким појмом “беспарица”.

Како настаје беспарица на нивоу економског и банкарског система?

Читај даље

Цјеложивотно учење

Да ли је 2020.г.  и у којој мјери, реприза 2009.г.  с обзиром на пад БДП-а?

Ако јесте да ли то значи да креатори економских политика у појединим земљама ништа за протеклих 11 година научили нису?

Читај даље

Чудо невиђено

Мировање кредита, мировање обавеза по основу кредита, постоји као опција за онај дио бх привреде чија се неликвидност веже за прилагођавање економског система ванредним околностима.

Мировање кредита, тзв. мораторијум је  крајњи домет бх економске политике у сфери кредитне активности  банака.

Читај даље

За унутрашњу употребу

Током првог таласа пандемије наша јавност је била вјероватно слуђена информацијама у вези реализације кредита ММФ-а.

Створен је и утисак да ће када тај новац стигне и буде распоређен (ентитетима/кантонима/дистрикту) већина наших економских проблема бити рјешенa.

А за то вријеме права драма се одвиjала и још увијек се одвија далеко од мисли просјечног човјека и тиче се смањења вриједности трансакција у нашем унутрашњем безготовинском платном промету (УПП).

Читај даље

Сва јаја у једној кошари

У  економској кризи кроз коју  пролазимо се од сваке владе тј. од јавног сектора, очекује да повећа ниво јавне  потрошње.

Влада то може урадити или кроз појачано опорезивање или новим задуживањем.

Читај даље

Добри и лоши момци

У банкарству постоји много црно-бијелих подјела.

Једна од њих је подјела дужника на “добре и лоше момке”, тј.подјела кредита на добре и лоше кредите.

Читај даље

Ријека која се улила у језеро

Са аспекта повјериоца, и обвезница и кредит су потраживања, али између њих постоје и разлике, а главна је да за појединачне кредите не постоји организовано финансијско/берзанско тржиште на којем се они могу продавати (прије крајњег рока доспјећа) док за обвезнице постоји (берза).

Обвезница је као ријека, она тече и у финансијском смислу она је ликвидна, увијек се може претворити у новац.

А кредит  је као језеро које стоји у мјесту, а може и пресушити или се претворити у бару.

Читај даље

Српски квази новац у необраном грожђу

Од 2011.г. Република Српска емитује директно обвезнице  и трезорске записе на Бањалучкој берзи (БЛСЕ), раније су на БЛСЕ уврштене емисије везане за ратни период (1992.г-1995.г.), а најкасније  од  2009.г.  Република Српска има свој новац.

Ради се о квази новцу или о такозваном новцу,  јер он тада није имао,  а нема ни сада, све функције које новац мора  имати,  да би по економској теорији могао бити проглашен за новац у пуном смислу те ријечи.

Читај даље

Бела ћао

У огромној већини држава постоји само једно законско средство плаћања и зато би вјероватно требала постојати и његова супротност – незаконито средство плаћања?

Читај даље

Повратак српске монетарне политике са Сјеверног пола

Босанскохерцеговачка јавност зна да се Србија исто као и Босна и Херцеговина због пада јавних  прихода, раста јавних расхода  и смањења економске активности морала задужити код страних повјерилаца.

Међутим, наша јавност не зна да је Народна банка Србије по први пут у својој новијој монетарној историји одлучила да, за српску економију у великом обиму, кредитира  српске банке, али и српску државу.

Читај даље

Како је мало постало велико

Босанскохерцеговачки банкарски сектор значајно више потражује од страних правних лица него што им дугује  – то је доказано. 

Нето страна актива бх банкарског сектора (разлика између стране активе банака и стране пасиве банака)  је 1,45 млрд. КМ  (април 2020.г.).

Читај даље

Домаћа, а страна

О негативној накнади на новчана средства изнад обавезне резерве  (у даљем тексту накнада)  коју  Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) обрачунава бх комерцијалним банкама раније је приповједано, али је изостало повезивање накнаде са  каматном стопом коју Европска централна банка (ЕЦБ) такође обрачунава  на новчана средства изнад обавезне резерве банкама у зони евра (енг. deposit facility rate) .

Код ЦББиХ новац држе бх банке,  а код ЕЦБ банке из земаља у којима је евро законско средство плаћања.

Читај даље

У потрази за изгубљеним монетарним суверенитетом

Република Српска је недавно емитовала 300 мил. КМ обвезница, а у  проспекту емисије се није спомињала девизна клаузула.

Читај даље

99,9999999999%

У комплетном бх јавном мнјењу, као и  “скоро” потпуно у нашој економској и банкарској струци, већ 20 година влада категоричан, недвосмислен и тврдоглав став  да Централна банака Босне и Херцеговине (ЦББиХ) не води монетарну политику.

Апсолутно негирање улоге ЦББиХ у нашем економском систему и нашој економској политици иде чак и дотле да се она у стручним кулоарима  погрдно назива “обичном мјењачницом”, јер не може давати кредите бх правним лицима, а главни јој је посао да размијењује/мијења конвертибилну марку за евро!?

Читај даље

Цијена слободе


И Босна и Херцеговина и Србија су се због економског шока који је проузроковла пандемија задужиле на ино тржишту, Србија је емитовала обвезнице на ино берзи, а БиХ је узела кредит од ММФ-а.

Читај даље

Пут којим се рјеђе иде

Српска је крајем 2006.г. основала Инвестиционо-развојну банку Републике Српске (ИРБ).

Čitaj dalje

На западу ништа ново

На почетку свјетске економско-финансијске кризе (СЕФК) 2008-2009.г. странци, претежно стране банке, су започели повлачење капитала (стручни назив је страна пасива) из наших банака и до почетка 2014. г. преполовиле кредите и депозите дате бх банкама.

Да ли  међународни токови  капитала и у текућој кризи имају  исти смијер или се динамика и интензитет кретања ино капитала ипак промијенила? 

Читај даље

Једни улазе, други излазе

Босна и Херцеговина је добила кредит ММФ-а од око 650 милиона КМ (361 милион долара), али је истовремено “изгубила” 308 милиона КМ домаћих депозита.

Читај даље

Видовдан на кредит

Постављање емисије петогодишњих обвезница Републике Српске на листинг Бечке берзе на Видовдан 2018.г. је од стране Министарства финансија Републике Српске представљено као излазак на међународно финансијско тржиште, и као израз повјерења страних инвеститора у српске јавне финансије.

Читај даље

Данак у камати

На тржишту дуга, међународном или домаћем свеједно, постоје двије  главне врсте дуга; обвезнице и кредити.

Свјетско тржиште обвезница је тешко око 100 хиљада милијарди америчких долара (УСД) и веће је од свјетског БДП-а.

Читај даље

Латиноамерички мораторијум

Главна економска и логичка препорука за развојну економску политику је да земља диверзификује свој извоз.

Читај даље

Долази зима, дуга и тешка

Међународни капитал се у потрази за приносима креће по принципу плиме (раст) и осеке (опадање), а најмаркантније прекретнице у његовом кретању су најчешће неки неочекивани догађаји, који не морају нужно бити везани за рецесију или економску кризу.

Читај даље

Посипање пепелом

Криза јавног дуга је поново закуцала на врата Европе, а жртве нису само земље Балкана, већ као  током и након глобалне економско-финансијске кризе (2008-2009.) економије зоне евра.

Италијански јавни дуг расте, БДП пада, снижава се и кредитни рејтинг италијанске економије, али ипак Италија се и даље захваљујући кредитима Европске централне банке задужује по каматној стопи од око 2%, или испод 2%!

Читај даље

На корак до обале

Пробијање рокова, плаћање ентитетских буџета према добављачима је начин пословања који је већ годинама карактеристика домаћих дужничко-повјерилачких односа између јавног и приватног сектора.

У међународним финансијама непоштовање уговорених рокова плаћања се изједначава са дифолтом или де факто државним банкротом.

Читај даље

Јаре, али не и паре

Српска је 14.априла ове године емитовала петогодишње обвезнице.  Продала је испод 50% обвезница које је нудила, а каматна стопа је порасла на 3% (са 2%).

Дио тржишта и јавности сматра да банке не желе више да кредитирају Српску!?

Да ли је Српска могла добити више од 50% кредита који је тражила и да ли је каматна  стопа од 3% висока, ниска или можда потаман?

Читај даље

Април 6.

За Балкан се у кулоарима западњачке дипломатије често каже да има превише историје по глави становника, па је вјероватно зато  прва  асоцијација за  већину Балканаца са подручја СФРЈ на април 6. напад Трећег рајха на Краљевину Југославију 1941.г. без формалне објаве рата.

Читај даље

Врати се дома

Банкарски послови су једни од најстрожије регулисаних послова у сваком економском систему. У БиХ  дозволу/лиценцу за рад банкама издају ентитетске агенције за банкарство,  а њихова ресорна министарства су министарства финансија (Српске и Федерације).

Издавање дозволе за рад је само први корак у   прописивању џунгле услова и прописа под којим  банке могу и смију обављати кредитно-депозитне послове.

Читај даље

Хрватска народна банка у раљама короне

Са сјеверне, западне и јужне стране Босне и Херцеговине налази се држава која води изузетно активну монетарну политику. На позорници хрватских финансија се током марта одигравала трострука драма која је довела до огромног пада хрватских девизних резерви.

Хрватска народна банка била је главна “личност” у драми.

Читај даље

Десет дана послије

Када се неко правно лице задужује емисијом обвезница/трезорских записа говоримо о примарној (првој) емисија, или примарном (првом) тржиште. Свака сљедећа продаја први пут купљених обвезница/трезорских записа се одвија на секундарном (другом) тржишту.

Читај даље

Лагано корача Тошо

За просјечног становника Босне и Херцеговине велика је непознаница који и какви процеси се тренутно дешавају у домаћим банкама.

За разлику од  нас просјечни Американац има ту информацију  на врху прста (преко мреже) и може је врло лако разумити – сварити. 

Ради се о тзв. Тедовом распону, или у слободном преводу Тошином кораку (или скраћено Тоши)

Он је разлика између двије бројке; каматне  стопе по којој банке једна другој позајмљују новац са једне стране и каматне стопе на амерички краткорочни дуг.

Што је Тошин  корак већи  стање у америчким банкама  је у просјеку горе и у пословању са њима треба бити опрезан, јер оне могу дестабилизовати кућни буџет, али и амерички као и свјетски економски систем што се и десило 2008.г  и 2009.г.  

Какво је тренутно стање у америчким банака, мјерено Тошиним кораком и може ли се то стање повезати са босанскохерцеговачким банкама и економијом?

Читај даље

Први април 2020.г.

Сви развијени и зрели економски системи и већина финансијских тржишта памте кључне негативне догађаје у свом развоју.

Дани/мјесеци у којима је дошло до великог пада цијена индекса акција, који ће касније бити означени као увод у велики пад економске активности се нпр. на америчком тржишу означавају као „Црни петак“, „Црни уторак“, “Црни септембар” …

Такву културу економског и тржишног памћења бх јавност, али ни домаћа економска струка и  пракса, није до сада развила.

Читај даље