Evrozona kao valutno područje kojim vlada evro, proglasila je pobedu nad inflacijom, ona je već mesecima izuzetno niska, a u julu je bila 2% – na vrhuncu inflacionog talasa (u oktobru 2022) stopa inflacije merenа potrošačkim cenama bila je 10,6%.
Cene usluga i cene hrane su glavne determinate inflacije u eurozoni, prva grupa dobara doprinela je julskoj inflaciji sa 1,46 procentnih poena (p.p), a druga sa 0,63 p.p. – doprinos energije rastu cena je negativan (-0,23 p.p.).
U poslednja tri meseca inflacija u eurozoni je 2%, ili ispod 2% – cilj Evropske centralne banke (ECB). Inflacija od 2% u srednjem roku je faktički ostvaren – ali prosečna inflacija od 2% vođena je niskom inflacijom u velikoj evropskoj četvorci: Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i Španiji.
Poput velikog broja zemalja eurozone i EU, i u Srbiji, kao i u Bosni i Hrvatskoj, inflacija je viša od „evropskih 2%“, a cenovni pritisci u poslednjim mesecima rastu.
U Srbiji i Bosni novi talas inflacije pokreću cene hrane i bezalkoholnih pića, a u Hrvatskoj tome treba dodati i cene u uslužnom sektoru (restorani i hoteli).
U Bosni su cene hrane i bezalkoholnih pića za godinu dana (jul 2024 – jul 2025) porasle za 10,8%, u Srbiji za 8,1%, a u Hrvatskoj za 6,9% – ove tri države ne dele više isti prostor, ali dele ista inflaciona žarišta.
Ceneći da uzroci inflacije nisu više na strani prekomerne tražnje, već da su uzrokovani faktorima na strani ponude, Srbija je ostala odana kontroli cena, kao glavnom vladinom modelu smanjenja inflacije, i od 1. septembra trgovačke marže za proizvode iz 23 kategorije ograničene su na 20% – ta opcija je i na raspolaganju Bosni u kojoj je godišnja stopa rasta cena bezalkoholnih pića 25%.
I u Bosni determinanta ukupne inflacije je rast cena u uslužnom sektoru, restorani i hoteli, ali i cena zdravstvenih usluga – cene medicinskih usluga dolaze sve više pod kontrolu privatnih zdravstvenih ustanova, a i u državnom sektoru sanacija gubitka zahteva rast cena?
Bosanska specifičnost je i rast cena stanarina (10,7% godišnje) – u zemlji u kojoj se broj stanovnika smanjuje i povećavaju viškovi nekretnina za stanovanje, cene najma stanova se povećavaju zbog stalno sve veće koncentracije stanovništva u desetak urbanih centara i poslovnog modela “stan na dan”?
Kao i prilikom prvog inflatornog udara, sa početka 2022. godine, ponovo se otvara velika razlika u inflaciji u eurozoni i Bosni, ali ovaj put ona je mnogo manja, a postoji i još jedna razlika – početkom 2022. godine inflacija i u eurozoni i u Bosni je rasla, a sada u eurozoni opada, a u Bosni raste, isto kao u Bugarskoj.
Raznolikost visine inflacije u eurozoni, bez obzira na zajedničku valutu i monetarnu politiku, viša stopa inflacije u Bosni i Bugarskoj koje su vezale svoju valutu za evro, i na kraju visoka inflacija u Srbiji koja je većim delom sledila monetarnu politiku ECB, poručuju da inflacija nije briga samo ECB već i svake državne ekonomske politike posebno, u kojoj pored monetarne politike bitnu ulogu igra i politika kontrole cena, fiskalna politika i antimonopolska politika i politika zaštite konkurencije.
Kao i u životu, i u borbi protiv inflacije, politika tipa „brigo moja, pređi na drugoga“ retko kada daje pozitivan rezultat.
Na tržištima potpune konkurencije, zbog intenzivne cenovne konkurencije između firmi približno iste veličine, potrošački višak je najveći.
Na oligopolskim tržištima (nekolicina velikih prodavaca) i tržištima na kojima dominiraju monopoli, cene se mogu dogovoriti (oligopoli) ili potpuno samostalno odrediti (monopoli), a to smanjuje blagostanje potrošača i vodi rastu cena.
Na velikim tržištima eurozone većina tržišta su tržišta potpune konkurencije, a oligopoli i monopoli su strogo regulisani antimonopolskim zakonodavstvom koje je sastavni element kontrole cena i indirektno inflacije.
Najnovije ograničenje marži u Srbiji je deo politike zaštite konkurencije i smanjenja inflacije.
Inflacija na godišnjem nivou u julu 2025.
u %
Izvor: Eurostat.
