Српска монетарна политика – Пет фаза

Однос монетарне политике према домаћем буџету и домаћим предузећима се у Србији, као и у огромној  већини земаља, у задњих 25 година формирао под утицајем идеологије, струке  и на крају епидемије, а наравно и између ових крајности – кроз њихову комбинацију.

Читај даље

Upravljanje javnim dugom i monetarna politika – Srbija može bolje

Odnosi države Srbije i MMF-a  su trenutno takvi da Srbija ništa ne duguje MMF-u, ali nije uvijek bilo tako.

Čitaj dalje

Ekonomija Islanda – Frede, laku noć

Male i nerazvijene zemlje se često u oceni svoje ekonomije pozivaju  na mišljenja stranih stručnjaka, a zaboravlja se ili se ne zna, da i oni mogu pogrešiti i da su u prošlosti i grešili.

Čitaj dalje

Očekivanja na tržištu akcija – Naš i njihov Tesla

Tesla, berzanska  oznaka  TSLA, je američko preduzeće (akcionarsko društvo) poznato po proizvodnji vozila koja umjesto nafte i naftnih derivata koriste električnu energiju za pogon.

Čitaj dalje

Каматна политика Народне банке Србије – Сретни број 13

Народна банка Србије/НБС је, за разлику од Централне банке Босне и Херцеговине/ЦББиХ, законски овлаштена за употребу мноштва инструмената  монетарне политике.

Читај даље

Словеначки банкарски сектор – Тотални банкрот

Када се у Босни, Србији, Хрватској, Црној Гори и Македонији говори и мисли о западноевропским економијама појам “уређене  земље Запада” се истиче, при чему се а приори подразумјева да су све земље бивше Југословије неуређене, осим Словеније. Читај даље

Krediti privatnim preduzećima – U leru?

U tržišnim privredama preovladava uvjerenje da su firme u privatnom vlasništvu  glavni  motori privrednog  rasta i razvoja, makar u  ekonomskom sistemu postojao i značajan dio firmi u državnoj svojini.

Čitaj dalje

Европска монетарна политика – Једна велика грешка

Европска централна банка/ЕЦБ је  водећи зајмодавац у зони евра,  али  и она понекад прави грешке које су видљиве и особама изван економске  струке.

Читај даље

Јавни дуг велесила – Запад на истоку?

За балканске земље Запад је у економском смислу увијек био управо тамо гдје је показивала бусола – на западу.

Читај даље

Visina stope obavezne rezerve u BiH – Kao i sav ostali svijet

Kada štediša, ili neki vlasnik novca, stavi novac u banku, banka često ima obavezu da jedan dio toga novca ne troši i da ga ne koristi za davanje kredita.

Čitaj dalje

Биткоин као новац – Револуција која траје?

Концепт криптовалута, чија је звијезда биткоин (енг. bitcoin), је неразумљив не само за неекономисте, већ и за чак дио економске струке.

Главно економско питање je шта je то што биткоин (не)чини, новцем, тј.средством размјене, у правом смислу те ријечи?

Читај даље

Крах тржишта акција – Берза хајдучке крви

На вијест о ширењу пандемије, чак и прије увођења свих рестриктивних мјера и затварања граница, најбрже и највише су поред робних реаговала свјетска тржишта акција.

Čitaj dalje

Tržište akcija u BiH u 2020.godini – Bogatstvo različitosti

Vruća finansijska tema u BiH, kao i u cijelom svijetu, su tzv. kriptovalute, a posebno bitkoin, što je logično zbog velike promjene u njegovoj cijeni krajem 2020., a o toj pojavi se raspravlja i u svijetu i u BiH, što je takođe logično.

Čitaj dalje

Da li je Bitcoin novo zlato XXI vijeka?

Kada sam se prvi put, prije deset godina, upoznala sa Bitcoinom, nisam mogla zamisliti da bi nešto poput toga, toliko nepouzdano, bez pokrića, bez regulative, moglo da ima bilo koju značajnu vrijednost, a posebno ne onu kojoj danas svjedočimo.

Čitaj dalje

До посљедњег даха

Све до половине 2014.г. економска политика земаља зоне евра које су запале у дужничку кризу (ПИГС земље) се претежно заснивала на смањењу јавне потрошње  и подстицању приватне потрошње (кроз ниске каматне стопе на кредите тј. кроз јефтин новац).

Читај даље

Obaveze prema strancima

Zasigurno  najpreciznija  statistika u BiH  je tzv. monetarna statistika, nju  prikuplja, obrađuje i stavlja na uvid javnosti Centralna banka BiH, ali ta vrsta statistike se u našim  javnom  prostoru ne pominje.

Čitaj dalje

Nepodnošljiva lakoća normiranja

Pravno normirati sve društvene pojave i procese je u praksi nemoguće, pa se zato pristupa normiranju ili propisivanju samo onih stvari za koje se ocijeni da su za neki društveni ili ekonomski  sistem od naročitog značaja.

Čitaj dalje