U svakoj tržišnoj privredi se formira lanac dužničko-povjerilačkih odnosa koji se obično poništava plaćanjima u unutrašnjem bezgotovinskom platnom prometu uz posredovanje banaka.
Category: Comparative analysis/Komparativna analiza
Међубанкарски унутрашњи безготовински платни промет – Српска шапатом паде ?
У Републици Српској је из некога разлога прије пар година владала права јавна манија у вези поређења њене економије са економијом Федерације Босне и Херцеговине.
Nova monetarna strategija Evropske centralne banke – Promjena pravila igre
18 godina cilj monetarne politike ECB je bila stopa inflacije definisana kao “blizu, ali ispod 2%”, a 8.jula 2021.god. ECB je saopštila da mjenja svoju monetarnu strategiju i okviru nje cilj monetarne politike.
Prirodna bogatstva države Kongo – Blagodat ili prokletstvo
Mineralne sirovine mogu, ali ne moraju uticati na životni standard u zemlji u čijoj utrobi se nalaze.
Дужничка криза у Црној Гори – Везаних руку
Општепознато је да је Црна Гора у врло тешкој дужничкој кризи, а ја ћу у овоме тексту дати своје мишљење о неким њеним монетарним, кредитним и валутним узроцима, као и о посљедицама. Читај даље
WEO Update: Neravnomjeran oporavak svjetske ekonomije (I)
U iščekivanju aprilskog MMF-ovog viđenja svjetske ekonomije i prognoze daljih kretanja (WEO – Svjetski ekonomski izgledi ), posmatrajmo malo najskoriji, januarski Update WEO (1).
Tržište akcija u BiH u 2020.godini – Bogatstvo različitosti
Vruća finansijska tema u BiH, kao i u cijelom svijetu, su tzv. kriptovalute, a posebno bitkoin, što je logično zbog velike promjene u njegovoj cijeni krajem 2020., a o toj pojavi se raspravlja i u svijetu i u BiH, što je takođe logično.
Procjena troškova pandemije
Vijeće ministara BiH i entitetske vlade svake godine usvajaju globalni okvir fiskalnog bilansa (Globalni okvir), a mi ćemo na osnovu njega pokušati odrediti koliku će cijenu platiti budžeti BiH da bi sanirali ekonomske probleme koje je prouzrokovala pandemija tokom 2020.god.
За длаку
Почетком 2015.г. ЕЦБ (Европска централна банка) започиње програм масовног кредитирања јавног сектора у земљама зоне еврa, познат под називом “програм куповине за јавни сектор” (енг. PSPP, public sector purchase programme).
Трговина спољна
Као што човјек не зна колико је јак/слаб, прије него што се не одмјери са неким такмацем, исто тако и економски систем себе упознаје када се пореди са конкуренцијом међународном. Једна од релативних мјера снаге економског система је његов положај у међународној подијели рада тј. у трговини спољној.
До извора два путића
Појам „флексибилно тржиште рада“ је појам из економске струке. Истовремено то је и еуфемизам. У граматици еуфемизам представља стилску фигуру којом се неки израз замјењује са неким другим изразом, са различитим циљевима – бонтона ради, да се не повриједи нека друга страна, а понекад и да се прикрије права суштина ствари.
En pi el
Samo kritikovati, a ne predlagati, je loše. Kritikovati i predlagati je u principu dobro, ali samo ako su kritika i prijedlozi argumentovani. Spoj kritike i prijedloga može uticati na dio javnog mnjenja, ali u nedostatku stručne argumentacije njih dvoje mogu tok društvene svijesti pogrešno usmjeriti. Čitaj dalje
Jedanaesta recesija i jedanaesta petoljetka
Koje ekonomske informacije iz svijetske ekonomije će biti predstavljene javnom mnjenju jedne zemlje pretežno zavisi od geografskog položaj te iste zemlje. BiH pretežno ne trguje sa Zimbabveom, radnici iz BiH pretežno ne idu da rade na Haiti, strani investitori u BiH nisu većinom iz Južnoafričke Republike. Kako je BiH evropska zemlja i naše interesovanja su uglavnom vezana za evropske ekonomije i posredno za američku. Naša evrocentričnost je zapravo amerikocentričnost, jer je u velikom dijelu Evrope uticaj SAD vrlo jak i star, sa razlogom… seže od Maršalovog plana (1948. g.) Čitaj dalje
Uvod u postove o bosanskohercegovačkom bruto domaćem proizvodu
Bruto domaći proizvod je najvažniji makroekonomski agregat. Preko njegove ukupne vrijednosti, stope rasta, vrijednosti po glavi stanovnika se mjeri uspješnost jednog ekonomskog sistema, u odnosu na ostale ekonomske sisteme.
Članak će biti objavljen u četiri dijela, u razmacima od po tri dana. Da bi se ova tema koja je od velikog značaja za našu ekonomiju urezala u pamćenje čitalaca i naše javnosti svaki dio će sadržavati jedan grafikon i pripadajući dio teksta. Za čitaoce koji su nestrpljivi i žele odmah da pročitaju cijeli članak odmah smo obezbijedili punu verziju članka.
The degree of credit policy expansiveness
In the previous post, I investigated the trend of loans and deposits ratio (LtD) for the period 2003-2014. based on time series published by the central bank of USA. Read more
Stepen ekspanzivnosti kreditne politike
U prethodnom postu sam istražio kretanje racia kredita i depozita (LtD) za period 2003-2014. g. na osnovu vremenskih serija koje publikuje centralna banka SAD. Po američkoj metodologiji LtD je konstruisan na osnovu odnosa kredita privatnom sektoru i ukupnih depozita. Ako u LtD nisu ukupni krediti i ukupni depoziti, ili krediti i depoziti po sektorima, LtD se transformiše u pokazatelj udjela kredita u depozitima, što ga čini nedovoljno preciznom mjerom smjera kreditne politike banaka. Čitaj dalje
Kreditna politika banaka
Krediti i depoziti su dva glavna bankarska agregata. Depoziti su osnovni izvor finansiranja banaka a krediti glavni bankarski proizvod. Količnik (racio) kredita i depozita (eng. loan to deposit ratio, LtD), je jedan od brojnih pokazatelja kojim se mjeri likvidnost banaka (LtD se može pomnožiti i sa 100). Čitaj dalje
Banks’ credit policy
Loans and deposits are the two main banking aggregates. Deposits are the main source of bank financing and loans are the main banking product. Read more
Banks’ capital ratio
The goals of banking operations are moving in the triangle of profitability, liquidity, and safety. It is difficult (of course not impossible) to achieve all three business goals at the same time, as some goals are mutually exclusive. Read more
Stopa kapitalizacije banaka
Ciljevi bankarskog poslovanja se kreću u trouglu profitabilnost, likvidnost i sigurnosti poslovanja. Teško je (naravno ne i nemoguće) postići sva tri poslovna cilja istovremeno, jer se neki ciljevi međusobno isključuju. Ako je visoka profitabilnost postavljena kao cilj poslovanja to zahtjeva pretvaranje dodatnih novčanih sredstava u kredite, što smanjuje likvidnost. Čitaj dalje