На тржишту дуга, међународном или домаћем свеједно, постоје двије главне врсте дуга; обвезнице и кредити.
Свјетско тржиште обвезница је тешко око 100 хиљада милијарди америчких долара (УСД) и веће је од свјетског БДП-а.
| Bosnia and Herzegovina | Iz raznog ugla | Banking | Intelligence | Finance | Economy | Bife | Blog | Bijela hronika |
На тржишту дуга, међународном или домаћем свеједно, постоје двије главне врсте дуга; обвезнице и кредити.
Свјетско тржиште обвезница је тешко око 100 хиљада милијарди америчких долара (УСД) и веће је од свјетског БДП-а.
Главна економска и логичка препорука за развојну економску политику је да земља диверзификује свој извоз.
Међународни капитал се у потрази за приносима креће по принципу плиме (раст) и осеке (опадање), а најмаркантније прекретнице у његовом кретању су најчешће неки неочекивани догађаји, који не морају нужно бити везани за рецесију или економску кризу.
Основна препорука кризног менаџмента јесте то да је здравље запослених на првом мјесту, што се обезбјеђује кроз пуну примјену свих прописаних мјера!
Сви развијени и зрели економски системи и већина финансијских тржишта памте кључне негативне догађаје у свом развоју.
Дани/мјесеци у којима је дошло до великог пада цијена индекса акција, који ће касније бити означени као увод у велики пад економске активности се нпр. на америчком тржишу означавају као „Црни петак“, „Црни уторак“, “Црни септембар” …
Такву културу економског и тржишног памћења бх јавност, али ни домаћа економска струка и пракса, није до сада развила.
На финансијском тржишту постоји мноштво разнородних каматних стопа. Толико их је, да се чак и ми економисти кроз њих пробијамо врло тешко, као кроз прашуму. Међутим, само једна каматна стопа је главна мјера општег нивоа каматних стопа у једном економском систему. То је каматна стопа или стопа приноса на десетогодишње обвезнице јавног дуга.
И трговина нафтом производи огромне профите, јер власт тако жели.
Машинство је прво производња, па тек онда трговина робама, трговина нафтом у БиХ је услужно-трговачка дјелатност.
Ако се о некој појави много говори, та појава или је учестала или, пародоксално, уопште не постоји. О системском, од државе вођеном процесу поновне индустријализације, се изузетно много говори, али системски и државни потхват реиндустријализације Босне и Херцеговине, од 1995.г. не постоји.
У економији постоје слободна и економска добра. Слободна добра су неограничена. Примјер слободног добра је ваздух. Економска добра су ограничена. Примјер економског добра је кредит. Намјена ваздуха је позната, он омогућава живот свим бићима на планети.
Устав Републике Српске може постати један од главних „инструмената“ економске политике и економских реформи у Српској, али и у цијелој Босни и Херцеговини, уколико творац закона то жели.
Појам „флексибилно тржиште рада“ је појам из економске струке. Истовремено то је и еуфемизам. У граматици еуфемизам представља стилску фигуру којом се неки израз замјењује са неким другим изразом, са различитим циљевима – бонтона ради, да се не повриједи нека друга страна, а понекад и да се прикрије права суштина ствари.
У БиХ се уговарају кредити са фиксном и са промјенљивом каматном стопом. Као промјенљива каматна стопа се већ годинама користи ЕУРИБОР (eng. Euro Interbank Offered Rate – међубанкарска каматна стопа понуђена на кредите у еврима). То је просјечна каматна стопа по којој европске банке једна другој посуђују новац, а у БиХ се наjчешће користи дванaeстомјесечни ЕУРИБОР (12 м ЕУРИБОР). Подаци о висини ЕУРИБОР-а се објављују сваки дан.
Циљ економије је обезбјеђење услова за живот људи, односно подмирење материјалних потреба. Дакле, у центру економије су (или би требали бити) људи и њихово благостање, мада су кроз историју различити привредни системи различито рјешавали питање производње добара, расподјеле између различитих друштвених група и потрошње.
Инвестиције тј. улагања су друго име за набавку, куповину, изградњу основних/сталних средстава.
Улагање у основна средства = економски развој.
Наша земља је у задњих 30 година прошла кроз неколико таласа смањења учешћа индустријске производње у БДП-у или како се то стручно каже деиндустријализације, а најновији талас је у току.
Кад не би било радничких дознака из иностранства, кредита ММФ-а и осталих ино финансијских установа, улаза страног капитала у БиХ кроз директне и портфолио инвестиције и кроз давање страних кредита бх банкама и предузећима босанскохерцеговачки спољнотрговински сектор би већ одавно остао без девиза тј. без кисеоника.
У 2016. години Народна скупштина Републике Српске је расправљала о кредитима са девизном клаузулом у швајцарским францима (ЦХФ). Франак је претходно (2015.) нагло ојачао/апресирао што је корисницима ових врста кредита значајно увећало обавезе, прво по главници кредита, а потом и по камати.
Dijagnoza je grčka riječ koja se prevodi kao prepoznavanje, raspoznavanje, a najčešće se odnosi na bolest. “Dijagnosticirati” u medicinskoj struci, znači prepoznati neku bolest. U ekonomskoj struci postoji pojam “makroekonomska dijagnostika”. Ekonomske bolesti se najlakše prepoznaju kroz poređenje ekonomskih sistem, pri čemu jedan ili više ekonomskih sistema služe kao uzor, jer nisu obolili. Dijagnosticirati u ekonomiji, ne mora uvijek značiti otkrivanje bolesti, već se može odnositi i na otkrivanje nekih karakteristika ekonomskog sistema ili osobina nekih ekonomskih pojava u tom sistemu.
U junu 2018. godine, nakon punih 17 godina, Republika Srpska je smanjila zakonsku zateznu kamatnu stopu (ZZKS). Ja sam javno od 2014.g. predlagao da se za novi nivo ZZKS odredi 12% (umjesto 18%). Otišao sam i korak dalje pa sam načinu određivanja promjenljive ZZKS posvetio jedan cijeli stručni članak.
Kako podaci u statističkim uzorcima ispoljavaju tendenciju da se grupišu oko nekog centra, statistička nauka je bila prisiljena da izumi mnoštvo mjera centralne tendencije. Čitaj dalje
Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja u postovima na Bife.ba pripadaju autorima i ne predstavljaju na bilo koji način stavove ustanova/firmi u kojima autori rade, a niti stavove Bife.ba.
Autori preuzimaju na sebe sve vrste odgovornosti za objavljene postove i u popunosti prihvataju odgovornost za sadržaj posta.
Analize finansijskog tržišta i/ili pojedinačnih hartija od vrijednosti (akcija, trezorskih zapisa, obveznica) na Bife.ba, ne predstavljaju na bilo koji način prijedlog za kupovinu ili prodaju hartija od vrijednosti. Analize ove vrste su samo lični stavovi autora, a ne investiciono savjetovanje ili privatno bankarstvo.
Kad čovek ostane u mraku, ne traži onoga ko je ugasio sveću, nego drugu sveću
Borisav Pekić

