Pravno normirati sve društvene pojave i procese je u praksi nemoguće, pa se zato pristupa normiranju ili propisivanju samo onih stvari za koje se ocijeni da su za neki društveni ili ekonomski sistem od naročitog značaja.
Category: Policy brief/Prjedlozi za donosioce ekonomskih politika
Године које су појели скакавци
У економској науци и економској пракси је одувијек владала заокупљеност економским растом, који је под условом да је све остало једнако, доживљаван као мјера успјешности једног економског система.
COVID-19 Švedski model
Već nekoliko dana u Republici Srpskoj se bilježi porast broja zaraženih stanovnika korona virusom.
Једна земља два система
Крилатица из наслова се везује за Кину, чудновату земљу, која је од средине 70-их година прошлог вијека кроз симбиозу комунистичког једнопартијског система и капиталистичког начина производње израсла у економску суперсилу, тик уз раме САД-у. Читај даље
Како упокојити вампира
Дуго времена економска политика у свим европским земљама у развоју (или транзиционим економијама) је вођена на принципима тзв. Вашингтонског концензуса (ВК) који се сводио на три кључне ријеч; стабилизуј-приватизуј-либерализуј.
Емоционална интелигенција
Нашa статистика не прати по узору на земље Западне Европе осјећања или сентименте које грађани и привреда гаје према будућим економским кретањима.
Ако би се покушали приближити овој врсти статистике која мјери очекивања о будућим економским кретањима први корак би требао бити мјерење осјећања или мишљења тржишних актера о садашњим економским кретањима.
Kada nastupi oseka
I Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska su se nakon proglašenja pandemije zaduživale na domaćem finansijskom tržištu, ali pod bitno drugačijim uslovima koji su posebno došli do izražaja tokom junskih emisija.
Вацатио легис
Након окончања ратa (1995.г.) Босна и Херцеговина је бирала између два основна пута развоја економског система.
Први пут је био мукотрпни пут економског развој кроз обнову и развој домаће производњу, а други пут “развој” кроз “лагодну” личну потрошњу претежно увезене робе.
Изабран је други пут.
У тренду
O повјерењу у домаћу валуту, КМ, се некада врло често говорило – у посљедње вријеме мање, јер та тема више изгледа није занимљива нашем јавном мнјењу, а ни економско-банкарској струци.
Ко од шале
У задње три деценије из године у годину, из мјесеца у мјесец, се понављала једна порука економске политике формулисанa као „слобода кретања људи, робе и новца“
Тa економска максима је уздигнута на ниво саме суштине босанскохерцеговачке економске политике, а то је и главни принцип либералног капитализма, који не би требао да познаје државне границе.
За сваки случај
Комерцијалне банке су, у просјеку, врло опрезне када дају кредите, а централне банке су још опрезније и конзервативније установе.
Беспарица
Наши грађани и сељаци, који су изван економске струке, стање у којем нека фирма или економски систем као цјелина, нису довољно ликвидни означавају лаичким појмом “беспарица”.
Како настаје беспарица на нивоу економског и банкарског система?
Цјеложивотно учење
Да ли је 2020.г. и у којој мјери, реприза 2009.г. с обзиром на пад БДП-а?
Ако јесте да ли то значи да креатори економских политика у појединим земљама ништа за протеклих 11 година научили нису?
А сад адио …
Депозити наших банака су годинама расли.
Сва јаја у једној кошари
У економској кризи кроз коју пролазимо се од сваке владе тј. од јавног сектора, очекује да повећа ниво јавне потрошње.
Влада то може урадити или кроз појачано опорезивање или новим задуживањем.
Бела ћао
У огромној већини држава постоји само једно законско средство плаћања и зато би вјероватно требала постојати и његова супротност – незаконито средство плаћања?
Повратак српске монетарне политике са Сјеверног пола
Босанскохерцеговачка јавност зна да се Србија исто као и Босна и Херцеговина због пада јавних прихода, раста јавних расхода и смањења економске активности морала задужити код страних повјерилаца.
Међутим, наша јавност не зна да је Народна банка Србије по први пут у својој новијој монетарној историји одлучила да, за српску економију у великом обиму, кредитира српске банке, али и српску државу.
Пут којим се рјеђе иде
Српска је крајем 2006.г. основала Инвестиционо-развојну банку Републике Српске (ИРБ).
На западу ништа ново
На почетку свјетске економско-финансијске кризе (СЕФК) 2008-2009.г. странци, претежно стране банке, су започели повлачење капитала (стручни назив је страна пасива) из наших банака и до почетка 2014. г. преполовиле кредите и депозите дате бх банкама.
Да ли међународни токови капитала и у текућој кризи имају исти смијер или се динамика и интензитет кретања ино капитала ипак промијенила?
Једни улазе, други излазе
Босна и Херцеговина је добила кредит ММФ-а од око 650 милиона КМ (361 милион долара), али је истовремено “изгубила” 308 милиона КМ домаћих депозита.