UN procjenjuje broj emigranata iz BiH na ukupnom nivou od oko 1,6 miliona u svijetu.
Category: Policy brief/Prjedlozi za donosioce ekonomskih politika
Међубанкарски унутрашњи безготовински платни промет – Српска шапатом паде ?
У Републици Српској је из некога разлога прије пар година владала права јавна манија у вези поређења њене економије са економијом Федерације Босне и Херцеговине.
Državna potrošnja tokom pandemije – Majka ili maćeha
Početkom jula Agencija za statistiku BiH objavila je podatke o upotrebi BDP-a za prvi kvartal 2021.god.
Економска политика Србије – За и против Александра Вучића
У традицији српског друштва је увијек било да се опредјељује за или против човјека који је на челу друштва, а не за и против економске политике која се водила или која се још увијек води, у његовом мандату.
Uticaj pandemije na bruto domaći proizvod – Abeceda dobitnika i gubitnika
Ekonomska i društvena ograničenja koja je sa sobom donijela pandemija su različito uticali na pojedine privredne grane.
Inflacija u SAD – 2023: Odiseja u Bosni?
Rast cijena energenata, podstaknut globalnim ekonomskim oporavkom i štampanjem dolara od strane centralne banke Sjedinjenih Američkih Država (FED/Federalne rezerve) i štampanjem valuta ostalih velikih i značajnih centralnih banaka, su doveli inflaciju u SAD na nivo koji nije viđen u zadnjih 13 godina.
Привредни систем Црне Горе – На једну карту
Узрок кризе црногорског јавног дуга је поред монетарне капитулације и једна карактеристика њеног привредног система, која је стварана упоредо са потпуном еуризацијом економије и избором евра за законско средство плаћања у земљи.
Prirodna bogatstva države Kongo – Blagodat ili prokletstvo
Mineralne sirovine mogu, ali ne moraju uticati na životni standard u zemlji u čijoj utrobi se nalaze.
Експанзивна фискална политика Републике Српске – Идемо даље
На 19. сједници Народне скупштине Републике Српске (25.5.2021.г.) нико од народних посланика нити било ко из редова стручне јавности није начињене измјене у фискалном законодавству назвао правим, оргиналним и стручним именом.
WEO Update: Neravnomjeran oporavak svjetske ekonomije (II)
Za BiH su posebno važni izgledi ekonomije evrozone, budući da je KM fiksno vezana za evro.
Kreditni rast u BiH – Anemična krvna slika
Sve zemlje na svijetu su tokom pandemije pokušavale, na razne načine, da održe pozitivne stope kreditnog rasta i da finansiraju preduzeća i građane novim kreditima, na višem nivou.
Биопестициди – један од најбрже растућих сектора пољопривреде
Тржиште биопестицида, са годишњим порастом од 14,7% , једна је од најбрже растућих грана пољопривреде.
Дар Мтела а.д. Бањалука – Велико срце великог српског телекома
Уздах човјека који оставља дијете у болници и препушта га љекарској и медицинској њези и Божијој судбини је дубок, а тежина родитељскe сузе велика и тегобна.
Ekonomske posljedice pandemije – “Sve” je stalo, samo dugovi i djeca rastu
Ekonomska kriza kroz koju prolazi svjetska i ogromna većina nacionalnih ekonomija je jedinstvena ne samo u istoriji ekonomije već i u istoriji ljudskog društva.
Upravljanje javnim dugom i monetarna politika – Srbija može bolje
Odnosi države Srbije i MMF-a su trenutno takvi da Srbija ništa ne duguje MMF-u, ali nije uvijek bilo tako.
Krediti privatnim preduzećima – U leru?
U tržišnim privredama preovladava uvjerenje da su firme u privatnom vlasništvu glavni motori privrednog rasta i razvoja, makar u ekonomskom sistemu postojao i značajan dio firmi u državnoj svojini.
Visina stope obavezne rezerve u BiH – Kao i sav ostali svijet
Kada štediša, ili neki vlasnik novca, stavi novac u banku, banka često ima obavezu da jedan dio toga novca ne troši i da ga ne koristi za davanje kredita.
Tržište akcija u BiH u 2020.godini – Bogatstvo različitosti
Vruća finansijska tema u BiH, kao i u cijelom svijetu, su tzv. kriptovalute, a posebno bitkoin, što je logično zbog velike promjene u njegovoj cijeni krajem 2020., a o toj pojavi se raspravlja i u svijetu i u BiH, što je takođe logično.
Реални БДП у трећем кварталу – На зачељу
Прије пар дана Агенција за статистику Босне и Херцеговине (БХАС) је објавила податке о бруто домаћем производу за трећи квартал 2020.г.
Државна потрошња – Кад је мука ђе си Ђука
Одмах послије рата (1992 – 1995.г.) започиње омаловажавање, ниподaштавање и сурова негација ефикасности државе као власника предузећа од стране појединих друштвених група, као и генерално оспоравање улоге државе у економском систему.