Међународни капитал се у потрази за приносима креће по принципу плиме (раст) и осеке (опадање), а најмаркантније прекретнице у његовом кретању су најчешће неки неочекивани догађаји, који не морају нужно бити везани за рецесију или економску кризу.
Category: Public debt/Javni dug
Посипање пепелом
Криза јавног дуга је поново закуцала на врата Европе, а жртве нису само земље Балкана, већ као током и након глобалне економско-финансијске кризе (2008-2009.) економије зоне евра.
Италијански јавни дуг расте, БДП пада, снижава се и кредитни рејтинг италијанске економије, али ипак Италија се и даље захваљујући кредитима Европске централне банке задужује по каматној стопи од око 2%, или испод 2%!
На корак до обале
Пробијање рокова, плаћање ентитетских буџета према добављачима је начин пословања који је већ годинама карактеристика домаћих дужничко-повјерилачких односа између јавног и приватног сектора.
У међународним финансијама непоштовање уговорених рокова плаћања се изједначава са дифолтом или де факто државним банкротом.
Април 6.
За Балкан се у кулоарима западњачке дипломатије често каже да има превише историје по глави становника, па је вјероватно зато прва асоцијација за већину Балканаца са подручја СФРЈ на април 6. напад Трећег рајха на Краљевину Југославију 1941.г. без формалне објаве рата.
Први април 2020.г.
Сви развијени и зрели економски системи и већина финансијских тржишта памте кључне негативне догађаје у свом развоју.
Дани/мјесеци у којима је дошло до великог пада цијена индекса акција, који ће касније бити означени као увод у велики пад економске активности се нпр. на америчком тржишу означавају као „Црни петак“, „Црни уторак“, “Црни септембар” …
Такву културу економског и тржишног памћења бх јавност, али ни домаћа економска струка и пракса, није до сада развила.
Лијепа епоха
Почетком 2019.године се чинило да ера ниских каматних стопа пролази. Америци је ишло добро, Европска централна банка је престала са, популарно званим, штампање новца, а Федералне резерве (централна банка САД) нису смањивале каматне стопе. Огромна већина економиста, укључујући и мене, је очекивала раст каматних стопа, али то се није десило, јер је свјетска економија упловила у трговинске ратове (САД-Кина), протекционизам (САД-ЕУ), епидемиолошки шок (корона вирус), а почетком ове године ФЕД је поново смањио каматне стопе, тако да је сада притисак на Европској централној банци да учини нешто слично.
Сузе радоснице
На финансијском тржишту постоји мноштво разнородних каматних стопа. Толико их је, да се чак и ми економисти кроз њих пробијамо врло тешко, као кроз прашуму. Међутим, само једна каматна стопа је главна мјера општег нивоа каматних стопа у једном економском систему. То је каматна стопа или стопа приноса на десетогодишње обвезнице јавног дуга.
Crno-bijeli svijet
Fiksni devizni kurs domaće valute u odnosu na evro (EURBAM = 1,955830 ) stvara privid da nije bitno u kojoj se valuti BiH tj. njeni entiteti zadužuju. U strukturi bh ukupnog duga preovladava spoljni dug (vidjeti grafikon), a to predstavlja dug u devizama, tj. stranim sredstvima plaćanja. Zato podijela na unutrašnji i spoljni dug predstavlja zapravo pokazatelj devizne strukture bh ukupnog duga. Čitaj dalje
Neiskorišten finansijski resurs
Od decembra 2018. godine, u zadnja četiri mjeseca, Federacija Bosne Hercegovine je izvršila jednu emisiju petogodišnjih obveznica, a tokom 2019.g. zasada nijednu. Emisija (20 miliona KM) je prodata po do sada najnižoj kamatnoj stopi (precizniji naziv je stopa prinosa do dospjeća) od 0,91% (vidjeti grafikon), a i prethodna emisija petogodišnjih obveznica (decembar 2017.g.) je prodata po, za to vrijeme, rekordno niskoj kamatnoj stopi od 1,2%. Čitaj dalje
Nevaljala djeca zone evra i pacta sunt servanda
Treća faza u razvoju EU je bila stvaranje Ekonomske i monetarne unije/EMU. Zemljama EU koje žele da usvoje evro kao zajedničku valutu je propisano 5 uslova koje moraju ispuniti da bi se kvalifikovale za ulazak u monetarnu uniju. Ovi uslovi tzv. uslovi konvergencije su ugovoreni i potpisani, a jedan od njih je da javni dug ne smije preći više od 60% BDP-a. Kriterij važi za zemlju koja se kandiduje za ulazak u monetarnu uniju, a podrazumjeva se i za državu koja je već u monetarnoj uniji, tj. za onu zemlju koja već koristi evro kao jedino zakonsko sredstvo plaćanja. Čitaj dalje
Javnost rada javnog sektora
Javni dug je jedna od najznačajnijih makrovarijabli, pored stope nezaposlenosti, inflacije, salda tekućeg računa i BDP-a (stope rasta i per capita). Ako država duguje rezidentima (stanovnicima zemlje) govorimo o unutrašnjem dugu. Dug prema stranicima (nerezidentima) je spoljni dug. Zbir spoljnog i unutrašnjeg duga daje ukupni dug. Čitaj dalje
Vidovdanska “predrasuda rodne grude”
Na Vidovdan 2018. godine emisija petogodišnjih obveznica Republike Srpske uvrštena je na Bečku berzu. Ova emisija je jedinstven događaj. Prvi put u istoriji Bosne i Hercegovine jedan njen entitet prodaje obveznice, zadužuje se na stranoj berzi – do Vidovdana sve emisije Srpske su bile na BLSE (Banjalučka berza). Čitaj dalje
Kome je “kriva” kriva prinosa?
Do 2011. godine Republika Srpska se na domaćem tržištu pretežno zaduživala uzimajući kredite od banaka. A od 2011. godine se počinje zaduživati na bh finansijskom tržištu (preko Banjalučke berze/BLSE ) na rok do godinu dana (trezorski zapisi) ili na rok iznad godinu dana (obveznice). Za Republiku Srpsku između trezorskih zapisa i obveznica sa jedne strane i kredita sa druge strane nema neke suštinske razlike … sve su to različite forme javnog duga. Kupac trezorskog zapisa/obveznice Republike Srpske može prodati trezorski zapis/obveznicu prije dospjeća i na taj način transformisati potraživanje u novac. To je osnovna razlika između zaduživanja na finansijskom i banakarskom tržištu (kredit). Čitaj dalje
Uticaj italijanske krize na bh izvozni sektor
U jednom od prethodnih postova objašnjena su uzroci, posljedice i trenutno stanje italijanskog “nesporazuma” sa Evropskom unijom. Analiza je vrlo kvalitetna, ali nedostaje joj veza prema BIH. Italijanska političko-ekonomsko-institucionalna kriza, koja traje godinama, se može povezati sa BiH na više načina, a ja sam za ovaj post izabrao bh izvozno tržište. Čitaj dalje
Javni dug i suvereni kreditni rejting SAD
Ocjenjivanje kreditnog rejtinga je visoko koncentrisana industrija. Tri vodeće rejting agencije: (Standard & Poor’s; Moody’s i Fitch Ratings) imaju globalno tržišno učešće oko 95% u aktuelnim uslovima[1]. Kada god se pojavi neka finansijska kriza, ove agencije intenziviraju svoje aktivnosti, što najčešće ne doprinosi smirivanju krize. Čitaj dalje
Italija – slijepi putnik u eurozoni
Nakon što je u maju 2018. godine na vlast došla koalicija ekstremne desnice, Sjeverne lige (Lega Nord) i populista, Pokreta 5 zvijezda (Cinque Stelle), tržišni prinosi na obveznice ove zemlje imaju izraženu tendenciju rasta, odnosno cijene državnih obveznica ove zemlje imaju izraženu tendenciju pada. Čitaj dalje
