Четири најважније гајене биљке које се користе директно или индиректно за исхрану људи су пшеница, кукуруз, рижа и соја.
Category: For thinking/Za razmišljanje
Привредни систем Црне Горе – На једну карту
Узрок кризе црногорског јавног дуга је поред монетарне капитулације и једна карактеристика њеног привредног система, која је стварана упоредо са потпуном еуризацијом економије и избором евра за законско средство плаћања у земљи.
Експанзивна фискална политика Републике Српске – Идемо даље
На 19. сједници Народне скупштине Републике Српске (25.5.2021.г.) нико од народних посланика нити било ко из редова стручне јавности није начињене измјене у фискалном законодавству назвао правим, оргиналним и стручним именом.
WEO Update: Neravnomjeran oporavak svjetske ekonomije (II)
Za BiH su posebno važni izgledi ekonomije evrozone, budući da je KM fiksno vezana za evro.
Продуктивност у приватном и јавном сектору Републике Српске – 19. сједница
Исправност економских одлука, или мјера економске политике, се може оцјењивати, прије доношења мјере економске политике (екс анте), или након што се у пракси покажу/измјере ефекти усвојених мјера економске политике (екс пост).
Uticaj pomorskog transporta na tržišna dešavanja – Na pučini mora (II)
Trenutne cijene pomorskog prevoza iz Kine prema Evropi i ostalim destinacijama u svijetu su na rekordnim novoima i ne pokazuju znakove posustajanja.
Uticaj pomorskog transporta na tržišna dešavanja – Na pučini mora (I)
Tokom pandemijskog perioda mnoge poslovne aktivnosti su doživjele drastične promjene i to kako na gore tako i na bolje, a logistički lanac pomorskog prevoza u sebi sadrži oboje.
Инвестициона политика Пензионог резервног фонда Републике Српске током пандемије – Српски контраши
Ако би се о на финансијском тржишту могло говорити о правилима онда је једно од њих да различити инвеститори приликом куповине хартија од вриједности користе потпуно различите инвестиционе стратегије.
Пад цијене биткоина – Неколико сати који су трајали као вјечност
Јуче, 19.маја, између 12.00 h и 14.00 h, цијена једног биткоина је пала на око 30.000 америчких долара, а прије само десетак дана била је око 60.000 америчких долара.
Трговина обвезницама Републике Српске у Франкфурту – Црвена линија
Емисија обвезница на Лондонској берзи представља почетак, а не крај, српског прикљученија на страна финансијска тржишта.
Пензиони резервни фонд Републике Српске – Фокус на сигуран и стабилан принос (1)
На крају 2020. године нето имовина Пензијског резервног фонда је повећана за 2,97% у односу на исти период 2019. године.
Nema inflacije u eurozoni -Ništa novo na Zapadu
Eurosistem čine Evropska centralna banka (ECB) i 19 nacionalnih centralnih banaka zemalja koje su prihvatile evro kao svoju valutu i koje implementiraju monetarnu politiku ECB.
Каматни трошкови јавног дуга – Тако близу, а тако далеко
Током посљедњег таласа короне, а и прије њега, прогнозирано је да ће многе земље имати проблеме са редовним измиривањем обавеза по јавном дугу.
Politika deviznog kursa Narodne banke Srbije – Jednima daje, a drugima uzima
U Srbiji se na momente vode izuzetno intezivne rasprave na temu deviznog kursa dinara, a postoje i dugački periodi društvenog života kada druge privredne i ekonomske teme okupiraju srpsku javnost.
Devizni kurs dinara – I anđeo i mrtvozornik
Devizni kurs domaće valute je najvažnija cena u jednoj državi.
Стварна каматна стопа на лондонску емисију Републике Српске – За 98,918% невјерних Тома
Информацију да је Република Српска емитовала обвезнице на ЛСЕ (Лондонска берза) по купонској каматној стопи од 4,75% годишње, саопштила је Влада Републике Српске прије 6 дана.
Kuponska kamatna stopa na obveznice Republike Srpske – April u Londonu
Republika Srpska je nedavno na Londonskoj berzi, koja je svjetski finansijski centar, emitovala obveznice ili narodski rečeno zadužila se – uzela kredit.
Još nema inflacije, ali… svako brdo ima svoje strmo (Drugi dio)
Nastavak prethodne objave …
Druga mogućnost reakcije na inflacione pritiske je da centralne banke jednostavno prihvate rast inflacije kao neminovnost protiv koje “nemaju ništa efikasno”.
Još nema inflacije, ali… svako brdo ima svoje strmo
Mi koji smo zapamtili vremena kada su se se maloprodajne cijene u lokalnim prodavnicama mijenjale na dnevnom nivou, ne možemo se načuditi kako to da (još uvijek) nema inflacije u eurozoni, niti u SAD, uprkos ultra-ekspanzivnoj monetarnoj politici ECB i FED-a.
Cijene nekretnina u BiH – Nema povlačenja
Bosanska statistika prati kretanje cijena stanova i publikuje vrlo detaljne i korisne statistike sa tržišta nekretnina, među kojima je i statistika prodatih novih stanova.
Kamatne stope u zoni evra – Učiteljica života
Ekonomska istorija se na ekonomskim fakultetima proučava u o okviru predmeta istorija ekonomske misli, doktrine velikih ekonomista ili jednostavno ekonomske doktrine.
Obaveze prema strancima – Kuda ideš Srbijo?
Negde od 2000-ih godina Srbija je usvojila politiku privlačenja stranih investicija kroz, što direktno što indirektno, plaćanje stranim investitorima, za svako otvoreno radno mesto.
Дар Мтела а.д. Бањалука – Велико срце великог српског телекома
Уздах човјека који оставља дијете у болници и препушта га љекарској и медицинској њези и Божијој судбини је дубок, а тежина родитељскe сузе велика и тегобна.
Ekonomske posljedice pandemije – “Sve” je stalo, samo dugovi i djeca rastu
Ekonomska kriza kroz koju prolazi svjetska i ogromna većina nacionalnih ekonomija je jedinstvena ne samo u istoriji ekonomije već i u istoriji ljudskog društva.
Cijene nekretnina – Ovaj put je drugačije?
Na početku pandemije sve nacionalne ekonomije su pogođene dvostrukim ekonomskim šokom, a takvo stanje, sa prekidima, traje već godinu dana.
Тржиште некретнина – Балтички тигрови од марципана
Тржиште некретнина, као и свако друго тржиште, реагује на промјене у кретању економије.
Rast kamatnih stopa na javni dug – Viđilantizam
U jednoj od objava pokazano je da kamatne stope na javni dug i Amerike i država zone evra u prva dva meseca ove godine rastu, nije se otišlo dalje od te konstatacije i nije ukazano na uzroke rasta.
Инфлација и новац у зони евра – Паста за зубе
Став економске струке је да између инфлације тј. раста цијена и количине новца у оптицају постоји позитивна међузависност/корелација.
ECB i FED – (Ne)normalni monetarni balon
Baloni na finansijskom tržištu (ogroman rast cijena akcija, cijena obveznica) su na nacionalnom nivou vrlo često posljedica izuzetne kreditne aktivnosti domaćih centralnih banaka, dok sa druge strane vodeće svjetske centralne banke, poput centralne banke SAD-a (Federalne rezerve/FED) i Evropske centralne banke/ECB zahvaljujući masovnom obimu kreditiranja stvaraju balone na svjetskim finansijskim tržištima.
Cijena Bitkoina – Mjehur od sapunice?
Cijela istorija kapitalizama nije ništa drugo do istorija uspona i padova privredne aktivnosti, a i finansijsko tržište ima isti sinusoidni ritam.
Каматна стопа на јавни дуг – Истекао гарантни период?
Цијелу протеклу годину, од момента избијања пандемије, све централне банке на свијету покушавају смањити каматну стопу по којој се задужују њихове државе.
Српска монетарна политика – Пет фаза
Однос монетарне политике према домаћем буџету и домаћим предузећима се у Србији, као и у огромној већини земаља, у задњих 25 година формирао под утицајем идеологије, струке и на крају епидемије, а наравно и између ових крајности – кроз њихову комбинацију.
Upravljanje javnim dugom i monetarna politika – Srbija može bolje
Odnosi države Srbije i MMF-a su trenutno takvi da Srbija ništa ne duguje MMF-u, ali nije uvijek bilo tako.
Ekonomija Islanda – Frede, laku noć
Male i nerazvijene zemlje se često u oceni svoje ekonomije pozivaju na mišljenja stranih stručnjaka, a zaboravlja se ili se ne zna, da i oni mogu pogrešiti i da su u prošlosti i grešili.
Očekivanja na tržištu akcija – Naš i njihov Tesla
Tesla, berzanska oznaka TSLA, je američko preduzeće (akcionarsko društvo) poznato po proizvodnji vozila koja umjesto nafte i naftnih derivata koriste električnu energiju za pogon.
Каматна политика Народне банке Србије – Сретни број 13
Народна банка Србије/НБС је, за разлику од Централне банке Босне и Херцеговине/ЦББиХ, законски овлаштена за употребу мноштва инструмената монетарне политике.
Trka između Kine i SAD – Golijat protiv Golijata
BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) je najvažniji ekonomski blok zemalja u razvoju.
Krediti privatnim preduzećima – U leru?
U tržišnim privredama preovladava uvjerenje da su firme u privatnom vlasništvu glavni motori privrednog rasta i razvoja, makar u ekonomskom sistemu postojao i značajan dio firmi u državnoj svojini.
Европска монетарна политика – Једна велика грешка
Европска централна банка/ЕЦБ је водећи зајмодавац у зони евра, али и она понекад прави грешке које су видљиве и особама изван економске струке.
Јавни дуг велесила – Запад на истоку?
За балканске земље Запад је у економском смислу увијек био управо тамо гдје је показивала бусола – на западу.
Биткоин као новац – Револуција која траје?
Концепт криптовалута, чија је звијезда биткоин (енг. bitcoin), је неразумљив не само за неекономисте, већ и за чак дио економске струке.
Главно економско питање je шта je то што биткоин (не)чини, новцем, тј.средством размјене, у правом смислу те ријечи?
Крах тржишта акција – Берза хајдучке крви
На вијест о ширењу пандемије, чак и прије увођења свих рестриктивних мјера и затварања граница, најбрже и највише су поред робних реаговала свјетска тржишта акција.
Tržište akcija u BiH u 2020.godini – Bogatstvo različitosti
Vruća finansijska tema u BiH, kao i u cijelom svijetu, su tzv. kriptovalute, a posebno bitkoin, što je logično zbog velike promjene u njegovoj cijeni krajem 2020., a o toj pojavi se raspravlja i u svijetu i u BiH, što je takođe logično.
ММФ и БиХ
БиХ преговара са ММФ-ом о новом кредиту, или по рјечнику ММФ о новом аранжману.
Рецесија
У априлу 2020.г., мјесец и по дана након почетка пандемије, објављено је да је италијанска економија у рецесији.
