Sve zemlje na svijetu su tokom pandemije pokušavale, na razne načine, da održe pozitivne stope kreditnog rasta i da finansiraju preduzeća i građane novim kreditima, na višem nivou.
Category: Public debt/Javni dug
Каматни трошкови јавног дуга – Тако близу, а тако далеко
Током посљедњег таласа короне, а и прије њега, прогнозирано је да ће многе земље имати проблеме са редовним измиривањем обавеза по јавном дугу.
Стварна каматна стопа на лондонску емисију Републике Српске – За 98,918% невјерних Тома
Информацију да је Република Српска емитовала обвезнице на ЛСЕ (Лондонска берза) по купонској каматној стопи од 4,75% годишње, саопштила је Влада Републике Српске прије 6 дана.
Kuponska kamatna stopa na obveznice Republike Srpske – April u Londonu
Republika Srpska je nedavno na Londonskoj berzi, koja je svjetski finansijski centar, emitovala obveznice ili narodski rečeno zadužila se – uzela kredit.
Još nema inflacije, ali… svako brdo ima svoje strmo (Drugi dio)
Nastavak prethodne objave …
Druga mogućnost reakcije na inflacione pritiske je da centralne banke jednostavno prihvate rast inflacije kao neminovnost protiv koje “nemaju ništa efikasno”.
Kamatne stope u zoni evra – Učiteljica života
Ekonomska istorija se na ekonomskim fakultetima proučava u o okviru predmeta istorija ekonomske misli, doktrine velikih ekonomista ili jednostavno ekonomske doktrine.
Tržište javnog duga Republike Srpske – Vakcinacija sad i odmah
U prva tri mjeseca ove godine u skladu sa kalendarom aukcija trezorskih zapisa i obveznica Republika Srpska/RS se na Banjalučkoj berzi/BLSE zadužila za 162 miliona KM.
Ekonomske posljedice pandemije – “Sve” je stalo, samo dugovi i djeca rastu
Ekonomska kriza kroz koju prolazi svjetska i ogromna većina nacionalnih ekonomija je jedinstvena ne samo u istoriji ekonomije već i u istoriji ljudskog društva.
Нето међународна инвестициона позиција – Спољни сарадници
Глобализација је у посљедњих неколико година посустала, све више се указује на супротан процес (деглобализација), али новац и даље прелази преко границе и тако ће бити док је свијета и вијека.
Каматна стопа на јавни дуг – Истекао гарантни период?
Цијелу протеклу годину, од момента избијања пандемије, све централне банке на свијету покушавају смањити каматну стопу по којој се задужују њихове државе.
Јавни дуг велесила – Запад на истоку?
За балканске земље Запад је у економском смислу увијек био управо тамо гдје је показивала бусола – на западу.
Државна потрошња – Кад је мука ђе си Ђука
Одмах послије рата (1992 – 1995.г.) започиње омаловажавање, ниподaштавање и сурова негација ефикасности државе као власника предузећа од стране појединих друштвених група, као и генерално оспоравање улоге државе у економском систему.
ММФ и БиХ
БиХ преговара са ММФ-ом о новом кредиту, или по рјечнику ММФ о новом аранжману.
Prognoza budžetskog salda i ekonomski suverenitet
Budžetski saldo/stanje, ili budžetski bilans na nivou BiH planira i prognozira Fiskalno vijeće BiH i, a za svaku zemlju, pa i za BiH, prognozu pravi i MMF jer on posuđuje novac državama i bitno mu je da li će dužnici posuđeni novac moći vratiti.
Procjena troškova pandemije
Vijeće ministara BiH i entitetske vlade svake godine usvajaju globalni okvir fiskalnog bilansa (Globalni okvir), a mi ćemo na osnovu njega pokušati odrediti koliku će cijenu platiti budžeti BiH da bi sanirali ekonomske probleme koje je prouzrokovala pandemija tokom 2020.god.
За длаку
Почетком 2015.г. ЕЦБ (Европска централна банка) започиње програм масовног кредитирања јавног сектора у земљама зоне еврa, познат под називом “програм куповине за јавни сектор” (енг. PSPP, public sector purchase programme).
До посљедњег даха
Све до половине 2014.г. економска политика земаља зоне евра које су запале у дужничку кризу (ПИГС земље) се претежно заснивала на смањењу јавне потрошње и подстицању приватне потрошње (кроз ниске каматне стопе на кредите тј. кроз јефтин новац).
Петеро прасића
На крају глобалне финансијске кризе, 2009.г., поједине европске земље су усљед проблема са отплатом јавног дуга почеле западати у дужничку кризу.
Široke ruke
Prije par dana (2.12.2020.god.) Republika Srpska je kroz emisiju obveznica uzela kredit na deset godina.
За 180 степени
У већини привредних система током економске кризе све економске варијабле се налазе у слободном паду, осим јавног дуга.