Током посљедњег таласа короне, а и прије њега, прогнозирано је да ће многе земље имати проблеме са редовним измиривањем обавеза по јавном дугу.
Category: Think globally, act locally/Misli globalno djeluj lokalno
Биопестициди – један од најбрже растућих сектора пољопривреде
Тржиште биопестицида, са годишњим порастом од 14,7% , једна је од најбрже растућих грана пољопривреде.
Ekonomske posljedice pandemije – “Sve” je stalo, samo dugovi i djeca rastu
Ekonomska kriza kroz koju prolazi svjetska i ogromna većina nacionalnih ekonomija je jedinstvena ne samo u istoriji ekonomije već i u istoriji ljudskog društva.
Тржиште некретнина – Балтички тигрови од марципана
Тржиште некретнина, као и свако друго тржиште, реагује на промјене у кретању економије.
Инфлација и новац у зони евра – Паста за зубе
Став економске струке је да између инфлације тј. раста цијена и количине новца у оптицају постоји позитивна међузависност/корелација.
Нето међународна инвестициона позиција – Спољни сарадници
Глобализација је у посљедњих неколико година посустала, све више се указује на супротан процес (деглобализација), али новац и даље прелази преко границе и тако ће бити док је свијета и вијека.
Српска монетарна политика – Пет фаза
Однос монетарне политике према домаћем буџету и домаћим предузећима се у Србији, као и у огромној већини земаља, у задњих 25 година формирао под утицајем идеологије, струке и на крају епидемије, а наравно и између ових крајности – кроз њихову комбинацију.
Trka između Kine i SAD – Golijat protiv Golijata
BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) je najvažniji ekonomski blok zemalja u razvoju.
Visina stope obavezne rezerve u BiH – Kao i sav ostali svijet
Kada štediša, ili neki vlasnik novca, stavi novac u banku, banka često ima obavezu da jedan dio toga novca ne troši i da ga ne koristi za davanje kredita.
Биткоин као новац – Револуција која траје?
Концепт криптовалута, чија је звијезда биткоин (енг. bitcoin), је неразумљив не само за неекономисте, већ и за чак дио економске струке.
Главно економско питање je шта je то што биткоин (не)чини, новцем, тј.средством размјене, у правом смислу те ријечи?
Крах тржишта акција – Берза хајдучке крви
На вијест о ширењу пандемије, чак и прије увођења свих рестриктивних мјера и затварања граница, најбрже и највише су поред робних реаговала свјетска тржишта акција.
Реални БДП у трећем кварталу – На зачељу
Прије пар дана Агенција за статистику Босне и Херцеговине (БХАС) је објавила податке о бруто домаћем производу за трећи квартал 2020.г.
Gašenje požara
Grupa bosanskih ekonomista je povodom planiranog/željenog zaduženja BiH kod MMF-a (oko 1,5 milijardi KM) uputila javno pismo MMF-u u kojem izražava zabrinutost zbog nastavka rasta javnog duga i u kojem poziva da se javno saopšti u koje konkretne projekte će se investirati posuđeni novac.
Prognoza budžetskog salda i ekonomski suverenitet
Budžetski saldo/stanje, ili budžetski bilans na nivou BiH planira i prognozira Fiskalno vijeće BiH i, a za svaku zemlju, pa i za BiH, prognozu pravi i MMF jer on posuđuje novac državama i bitno mu je da li će dužnici posuđeni novac moći vratiti.
Босанскохерцеговачка листа
Економска криза са којом се зона евра и Европска унија суочавају је највећа криза у њиховој историји.
Биће боље,Фич рече
Фич Рејтингс[1]између осталог објављује и публикацију Глобалне економске перспективе ( Global Economic Outlook, у даљем тексту ГЕО).
На западу ништа ново
На почетку свјетске економско-финансијске кризе (СЕФК) 2008-2009.г. странци, претежно стране банке, су започели повлачење капитала (стручни назив је страна пасива) из наших банака и до почетка 2014. г. преполовиле кредите и депозите дате бх банкама.
Да ли међународни токови капитала и у текућој кризи имају исти смијер или се динамика и интензитет кретања ино капитала ипак промијенила?
Долази зима, дуга и тешка
Међународни капитал се у потрази за приносима креће по принципу плиме (раст) и осеке (опадање), а најмаркантније прекретнице у његовом кретању су најчешће неки неочекивани догађаји, који не морају нужно бити везани за рецесију или економску кризу.
Јаре, али не и паре
Српска је 14.априла ове године емитовала петогодишње обвезнице. Продала је испод 50% обвезница које је нудила, а каматна стопа је порасла на 3% (са 2%).
Дио тржишта и јавности сматра да банке не желе више да кредитирају Српску!?
Да ли је Српска могла добити више од 50% кредита који је тражила и да ли је каматна стопа од 3% висока, ниска или можда потаман?
Slobodne devizne rezerve kao odgovor ekonomske politike BiH na pandemiju
Da bi ublažio posljedice koje će, zatvaranje saobraćajnih i trgovačkih komunikacija, sužavanje tržišta nabave i prodaje, kao i obustavljanje dijela proizvodnih i uslužnih djelatnosti, zbog pandemije imati na američki BDP tj. u krajnjoj liniji na životni standard Amerikanaca, gornji dom američkog parlamenta (Senat) je odobrio povećanje javne potrošnje za 2.000 miljardi dolara i to pretežno kroz emisiju obveznica koje će vršiti američki trezor (Ministarstvo finansija SAD), a otkupljivati američka centralna banka (Federalne rezerve).
I evropske institucije su razmišljale kako uliti svježu krv u malaksalu ekonomiju zone evra i Evropske unije, a Evropska centralna banka/ECB je donjela odluku da „podigne imunitet“ svog privrednog sistema sa 750 milijardi evra.
To je kumulativni iznos pozajmica, koji će kroz kupovinu obveznica evropskih zemalja (ali i privatnog sektora!) od strane ECB biti stavljen na raspolaganje evropskoj privredi i budžetima zemalja zone evra tokom 2020.god.
Raspolaže li, i može li raspolagati, Bosna i Hercegovina, sa nekim sličnim instrumentom ekonomske politike, koji bi mogao podstaći tražnju za domaćim proizvodima i održati nivo javne potrošnje koji je postojao prije pandemije?