Годишња флуктуација цијена малине

Берба малине је тренутно на врхунцу, а откупљивачи нуде рекордне цијене од преко 4 КМ за килограм.

Читај даље

Proizvodnja nakon prve godine pandemije – Balkanski trio

Krajem maja statistički zavodi Srbije i Hrvatske su objavili prvu procijenu vrijednosti finalnih proizvoda i usluga (bruto domaći proizvod/BDP) koji su proizvedeni tokom prva  tri mjeseca 2021.god., a isto to je učinila i Agencija za statistiku BiH mjesec dana kasnije.

Čitaj dalje

Uticaj pandemije na bruto domaći proizvod – Abeceda dobitnika i gubitnika

Ekonomska i društvena ograničenja koja je sa sobom donijela pandemija su različito uticali na pojedine privredne grane.

Čitaj dalje

Vjerovatnoća bankrota Bosne i Hercegovine – Zlatna medalja

Tokom proljeća 2014. god. BiH je kao i mnoge druge zemlje bila izložena elementarnim nepogodama u obliku poplava.

Čitaj dalje

Inflacija u SAD – 2023: Odiseja u Bosni?

Rast cijena energenata, podstaknut globalnim ekonomskim oporavkom i štampanjem dolara od strane centralne banke Sjedinjenih Američkih Država (FED/Federalne rezerve)  i štampanjem valuta ostalih velikih i značajnih centralnih banaka, su doveli inflaciju u SAD na nivo koji nije viđen u zadnjih 13 godina.

Čitaj dalje

Inflacija u eurozoni – Požuri, ali polako

1.juna Eurostat (statistička agencija EU) je objavio brzu procjenu majske inflacije, a juče (17.jun) ta informacija je potvrđena.

Čitaj dalje

Цијена соје – За годину дана двоструко

Четири најважније гајене биљке које се користе директно или индиректно за исхрану људи су пшеница, кукуруз, рижа и соја.

Читај даље

Uticaj pomorskog transporta na tržišna dešavanja – Na pučini mora (I)

Tokom pandemijskog perioda mnoge poslovne aktivnosti su doživjele drastične promjene i to kako na gore tako i na bolje, a logistički lanac pomorskog prevoza u sebi sadrži oboje.

Čitaj dalje

Kreditni rast u BiH – Anemična krvna slika

Sve zemlje na svijetu su tokom pandemije pokušavale, na razne načine, da održe pozitivne stope kreditnog rasta i da finansiraju preduzeća i građane novim kreditima, na višem nivou.

Čitaj dalje

Politika deviznog kursa Narodne banke Srbije – Jednima daje, a drugima uzima

U Srbiji se na momente vode izuzetno intezivne rasprave na temu deviznog kursa dinara, a postoje i dugački periodi društvenog života kada druge privredne i ekonomske teme okupiraju  srpsku javnost.

Čitaj dalje

Kuponska kamatna stopa na obveznice Republike Srpske – April u Londonu

Republika Srpska je nedavno na Londonskoj berzi, koja je svjetski finansijski centar, emitovala obveznice ili narodski rečeno zadužila se – uzela kredit.

Čitaj dalje

Биопестициди – један од најбрже растућих сектора пољопривреде

Тржиште биопестицида, са годишњим порастом од 14,7% , једна је од најбрже растућих грана пољопривреде.

Читај даље

Cijena stana i dohodak domaćinstva – Bosanski i američki standard

U zadnjem tromjesječju 2020.god. Agencija za statistiku BiH je izmjerila i publikovala prosječnu cijenu prodatih novih stanova u BiH (1.724 KM po kvadratnom metru), ali nije nas obavijestila da li je to skupo ili jeftino, pošta za tu vrstu obavještavanja nije ni nadležna.

Čitaj dalje

Kamatne stope u zoni evra – Učiteljica života

Ekonomska istorija se na ekonomskim fakultetima proučava u o okviru predmeta istorija ekonomske misli, doktrine velikih ekonomista ili jednostavno ekonomske doktrine.

Čitaj dalje

Tržište javnog duga Republike Srpske – Vakcinacija sad i odmah

U prva tri mjeseca ove godine u skladu sa kalendarom aukcija trezorskih zapisa i obveznica Republika Srpska/RS se na Banjalučkoj berzi/BLSE zadužila za 162 miliona KM.

Čitaj dalje

Obaveze prema strancima – Kuda ideš Srbijo?

Negde od 2000-ih godina Srbija je usvojila politiku privlačenja stranih investicija kroz, što direktno što indirektno, plaćanje stranim investitorima, za svako otvoreno radno mesto.

Čitaj dalje

Ekonomske posljedice pandemije – “Sve” je stalo, samo dugovi i djeca rastu

Ekonomska kriza kroz koju prolazi svjetska i ogromna većina nacionalnih ekonomija je  jedinstvena ne samo u istoriji ekonomije već i  u istoriji ljudskog društva.

Čitaj dalje

Тржиште некретнина – Балтички тигрови од марципана

Тржиште некретнина, као и свако друго тржиште,  реагује на промјене у кретању економије.

Читај даље

Rast kamatnih stopa na javni dug – Viđilantizam

U jednoj od objava pokazano je da kamatne stope na javni dug i Amerike i država zone evra u prva dva meseca ove godine rastu, nije se otišlo dalje od te konstatacije i nije ukazano na uzroke rasta.

Čitaj dalje

ECB i FED – (Ne)normalni monetarni balon

Baloni na finansijskom tržištu (ogroman rast cijena akcija, cijena obveznica) su na nacionalnom nivou vrlo često posljedica izuzetne kreditne aktivnosti domaćih centralnih banaka, dok sa druge strane vodeće svjetske centralne banke, poput centralne banke SAD-a (Federalne rezerve/FED) i Evropske centralne banke/ECB zahvaljujući masovnom obimu kreditiranja stvaraju balone na svjetskim finansijskim tržištima.

Čitaj dalje

Ekonomija Islanda – Frede, laku noć

Male i nerazvijene zemlje se često u oceni svoje ekonomije pozivaju  na mišljenja stranih stručnjaka, a zaboravlja se ili se ne zna, da i oni mogu pogrešiti i da su u prošlosti i grešili.

Čitaj dalje

Očekivanja na tržištu akcija – Naš i njihov Tesla

Tesla, berzanska  oznaka  TSLA, je američko preduzeće (akcionarsko društvo) poznato po proizvodnji vozila koja umjesto nafte i naftnih derivata koriste električnu energiju za pogon.

Čitaj dalje

Krediti privatnim preduzećima – U leru?

U tržišnim privredama preovladava uvjerenje da su firme u privatnom vlasništvu  glavni  motori privrednog  rasta i razvoja, makar u  ekonomskom sistemu postojao i značajan dio firmi u državnoj svojini.

Čitaj dalje

Tržište akcija u BiH u 2020.godini – Bogatstvo različitosti

Vruća finansijska tema u BiH, kao i u cijelom svijetu, su tzv. kriptovalute, a posebno bitkoin, što je logično zbog velike promjene u njegovoj cijeni krajem 2020., a o toj pojavi se raspravlja i u svijetu i u BiH, što je takođe logično.

Čitaj dalje

ММФ и БиХ

БиХ  преговара са ММФ-ом о новом кредиту, или по рјечнику ММФ о новом аранжману.

Читај даље

Gašenje požara

Grupa bosanskih  ekonomista je povodom planiranog/željenog zaduženja BiH kod MMF-a (oko 1,5 milijardi KM) uputila javno pismo MMF-u u kojem izražava zabrinutost zbog nastavka rasta javnog duga i u kojem poziva da se javno saopšti u koje konkretne projekte će se investirati posuđeni novac.

Čitaj dalje

Ni po babi ni po stricu već po paragrafu 195

Stepen odlučnosti državnih pravnih sistema u primjeni zdravstvenih  propisa/epidemioloških mjera tokom pandemije se razlikuje.

Čitaj dalje

Maleno je lijepo

Kada se krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog vijeka krenulo u promjenu privrednog sistema socijalističkih zemalja ekonomisti sa Zapada su lansirali mnoge parole, koje su  neselektivno preuzimane od strane domaćih ekonomista i ugrađivane u ekonomski sistem.

Jedna od tih parola je bila i “small is beautiful” ili “maleno je lijepo”.

Čitaj dalje

Nepodnošljiva lakoća normiranja

Pravno normirati sve društvene pojave i procese je u praksi nemoguće, pa se zato pristupa normiranju ili propisivanju samo onih stvari za koje se ocijeni da su za neki društveni ili ekonomski  sistem od naročitog značaja.

Čitaj dalje

Na mala vrata

Kao i u martu i u septembru/avgustu ove godine entitetske agencije za bankarstvo su donjele odluku o privremenim mjerama za ublažavanje negativnih ekonomskih posljedica uzrokovanih virusnim oboljenjem Covid-19.

Čitaj Dalje

Године које су појели скакавци

У економској науци и економској пракси је одувијек владала заокупљеност економским растом, који је под условом да је све остало једнако, доживљаван као мјера успјешности једног економског система.

Читај даље

Kada nastupi oseka

I Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska su se nakon proglašenja pandemije zaduživale na domaćem finansijskom tržištu, ali pod bitno  drugačijim uslovima koji su posebno došli do izražaja tokom junskih emisija.

Čitaj dalje

Ко од шале

У задње три деценије из године у годину, из мјесеца у мјесец, се понављала једна порука економске политике формулисанa као „слобода кретања људи, робе и новца“

Тa економска максима је уздигнута на ниво саме суштине босанскохерцеговачке економске политике, а то је и главни принцип либералног капитализма, који не би требао да познаје државне границе.

Читај даље

А сад адио …

Депозити наших банака су годинама расли.

Читај даље

Bez kiseonika

Кад не би било радничких дознака из иностранства, кредита ММФ-а и осталих ино финансијских установа, улаза страног капитала у БиХ кроз директне и портфолио инвестиције  и кроз давање страних кредита бх банкама и предузећима босанскохерцеговачки спољнотрговински сектор би већ одавно остао без девиза тј. без кисеоника.

Читај даље

Неоткривени коридор

Општепозната и прихваћена истина је да је службени девизни курс конвертибилне марке у односу на евро 1 ЕУР = 1.955830 БАМ (БАМ је међународна скраћеница за босанскохерцеговачку марку и користи се алтернативно умјесто скраћенице КМ). Дакле, може се рећи “да постоји један и јединствени, службени девизни курс ЕУР/БАМ (чл. 32 Закона о ЦББиХ) за све врсте  трансакција и да не постоје други девизни курсеви ЕУР/БАМ на територији БиХ”, у  складу са мандатом ЦББиХ (чл. 2 Закона  о ЦББиХ)  да постигне и  одржи стабилност валуте издајући домаћу валуту према аранжману познатом као валутни  одбор.

Читај даље

Sedmi razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Kompletiranje zaštitne mreže”

Nastavak prethodnog posta

Zbog izuzetnog značaja bankarskog sektora, karakteristike bankarskih poslova koji su „tuđi poslovi“ (u pasivi banaka su pretežno pozajmljeni izvori finansiranja(depoziti i štedni ulozi, primjedba  Bife.ba)), izuzetno jake eksterne ekonomije (pozitivan uticaj banaka na okruženje, primjedba Bife.ba) i eksterne disekonomije (negativan uticaj banaka na okruženje, primjedba Bife.ba) koja je vezana za bankarsko poslovanje, oko bankarskog sektora se formira zaštitna mreža (eng. safety net). Čitaj dalje

Šesti razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Kreditni rast i kreditni slom, II dio”

Nastavak prethodnog posta

Kreditni slom se odrazio na rast loših kredita (u daljem tekstu LK), zbog jake međuzavisnosti (negativna korelacija) između stope rasta kredita i kvaliteta kreditnog portfolia. (vidjeti grafikon). U periodu od 14 godina (2001 – 2013. godine) ove dvije varijable pokazuju izuzetno visok stepen usaglašenog inverznog kretanja, sa padom stope rasta kredita LK se povećavaju (vrijedi i obratno, što banke daju više  kredita manje je loših kredita u ukupnom kreditima, primjedba Bife.ba). Ova vrsta međuzavisnosti se ne može prihvatiti kao zakonitost, tj. kao veza opšteg i univerzalnog karaktera, ali važi u bankarskom sektoru BiH (u daljem tekstu BSBiH). Čitaj dalje