Однос монетарне политике према домаћем буџету и домаћим предузећима се у Србији, као и у огромној већини земаља, у задњих 25 година формирао под утицајем идеологије, струке и на крају епидемије, а наравно и између ових крајности – кроз њихову комбинацију.
Upravljanje javnim dugom i monetarna politika – Srbija može bolje
Odnosi države Srbije i MMF-a su trenutno takvi da Srbija ništa ne duguje MMF-u, ali nije uvijek bilo tako.
Ekonomija Islanda – Frede, laku noć
Male i nerazvijene zemlje se često u oceni svoje ekonomije pozivaju na mišljenja stranih stručnjaka, a zaboravlja se ili se ne zna, da i oni mogu pogrešiti i da su u prošlosti i grešili.
Očekivanja na tržištu akcija – Naš i njihov Tesla
Tesla, berzanska oznaka TSLA, je američko preduzeće (akcionarsko društvo) poznato po proizvodnji vozila koja umjesto nafte i naftnih derivata koriste električnu energiju za pogon.
Каматна политика Народне банке Србије – Сретни број 13
Народна банка Србије/НБС је, за разлику од Централне банке Босне и Херцеговине/ЦББиХ, законски овлаштена за употребу мноштва инструмената монетарне политике.
Trka između Kine i SAD – Golijat protiv Golijata
BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) je najvažniji ekonomski blok zemalja u razvoju.
Словеначки банкарски сектор – Тотални банкрот
Када се у Босни, Србији, Хрватској, Црној Гори и Македонији говори и мисли о западноевропским економијама појам “уређене земље Запада” се истиче, при чему се а приори подразумјева да су све земље бивше Југословије неуређене, осим Словеније. Читај даље
Krediti privatnim preduzećima – U leru?
U tržišnim privredama preovladava uvjerenje da su firme u privatnom vlasništvu glavni motori privrednog rasta i razvoja, makar u ekonomskom sistemu postojao i značajan dio firmi u državnoj svojini.
Европска монетарна политика – Једна велика грешка
Европска централна банка/ЕЦБ је водећи зајмодавац у зони евра, али и она понекад прави грешке које су видљиве и особама изван економске струке.
Јавни дуг велесила – Запад на истоку?
За балканске земље Запад је у економском смислу увијек био управо тамо гдје је показивала бусола – на западу.
Visina stope obavezne rezerve u BiH – Kao i sav ostali svijet
Kada štediša, ili neki vlasnik novca, stavi novac u banku, banka često ima obavezu da jedan dio toga novca ne troši i da ga ne koristi za davanje kredita.
Биткоин као новац – Револуција која траје?
Концепт криптовалута, чија је звијезда биткоин (енг. bitcoin), је неразумљив не само за неекономисте, већ и за чак дио економске струке.
Главно економско питање je шта je то што биткоин (не)чини, новцем, тј.средством размјене, у правом смислу те ријечи?
Крах тржишта акција – Берза хајдучке крви
На вијест о ширењу пандемије, чак и прије увођења свих рестриктивних мјера и затварања граница, најбрже и највише су поред робних реаговала свјетска тржишта акција.
Tržište akcija u BiH u 2020.godini – Bogatstvo različitosti
Vruća finansijska tema u BiH, kao i u cijelom svijetu, su tzv. kriptovalute, a posebno bitkoin, što je logično zbog velike promjene u njegovoj cijeni krajem 2020., a o toj pojavi se raspravlja i u svijetu i u BiH, što je takođe logično.
Реални БДП у трећем кварталу – На зачељу
Прије пар дана Агенција за статистику Босне и Херцеговине (БХАС) је објавила податке о бруто домаћем производу за трећи квартал 2020.г.
Државна потрошња – Кад је мука ђе си Ђука
Одмах послије рата (1992 – 1995.г.) започиње омаловажавање, ниподaштавање и сурова негација ефикасности државе као власника предузећа од стране појединих друштвених група, као и генерално оспоравање улоге државе у економском систему.
ММФ и БиХ
БиХ преговара са ММФ-ом о новом кредиту, или по рјечнику ММФ о новом аранжману.
Рецесија
У априлу 2020.г., мјесец и по дана након почетка пандемије, објављено је да је италијанска економија у рецесији.
Privreda i berze
Tekuća i očekivana privredna kretanja bi se, u većoj ili manjoj mjeri, trebalа ogledati u kretanju berzanskih indeksa.
Da li je Bitcoin novo zlato XXI vijeka?
Kada sam se prvi put, prije deset godina, upoznala sa Bitcoinom, nisam mogla zamisliti da bi nešto poput toga, toliko nepouzdano, bez pokrića, bez regulative, moglo da ima bilo koju značajnu vrijednost, a posebno ne onu kojoj danas svjedočimo.