Уздах човјека који оставља дијете у болници и препушта га љекарској и медицинској њези и Божијој судбини је дубок, а тежина родитељскe сузе велика и тегобна.
Category: For thinking/Za razmišljanje
Ekonomske posljedice pandemije – “Sve” je stalo, samo dugovi i djeca rastu
Ekonomska kriza kroz koju prolazi svjetska i ogromna većina nacionalnih ekonomija je jedinstvena ne samo u istoriji ekonomije već i u istoriji ljudskog društva.
Cijene nekretnina – Ovaj put je drugačije?
Na početku pandemije sve nacionalne ekonomije su pogođene dvostrukim ekonomskim šokom, a takvo stanje, sa prekidima, traje već godinu dana.
Тржиште некретнина – Балтички тигрови од марципана
Тржиште некретнина, као и свако друго тржиште, реагује на промјене у кретању економије.
Rast kamatnih stopa na javni dug – Viđilantizam
U jednoj od objava pokazano je da kamatne stope na javni dug i Amerike i država zone evra u prva dva meseca ove godine rastu, nije se otišlo dalje od te konstatacije i nije ukazano na uzroke rasta.
Инфлација и новац у зони евра – Паста за зубе
Став економске струке је да између инфлације тј. раста цијена и количине новца у оптицају постоји позитивна међузависност/корелација.
ECB i FED – (Ne)normalni monetarni balon
Baloni na finansijskom tržištu (ogroman rast cijena akcija, cijena obveznica) su na nacionalnom nivou vrlo često posljedica izuzetne kreditne aktivnosti domaćih centralnih banaka, dok sa druge strane vodeće svjetske centralne banke, poput centralne banke SAD-a (Federalne rezerve/FED) i Evropske centralne banke/ECB zahvaljujući masovnom obimu kreditiranja stvaraju balone na svjetskim finansijskim tržištima.
Cijena Bitkoina – Mjehur od sapunice?
Cijela istorija kapitalizama nije ništa drugo do istorija uspona i padova privredne aktivnosti, a i finansijsko tržište ima isti sinusoidni ritam.
Каматна стопа на јавни дуг – Истекао гарантни период?
Цијелу протеклу годину, од момента избијања пандемије, све централне банке на свијету покушавају смањити каматну стопу по којој се задужују њихове државе.
Српска монетарна политика – Пет фаза
Однос монетарне политике према домаћем буџету и домаћим предузећима се у Србији, као и у огромној већини земаља, у задњих 25 година формирао под утицајем идеологије, струке и на крају епидемије, а наравно и између ових крајности – кроз њихову комбинацију.
Upravljanje javnim dugom i monetarna politika – Srbija može bolje
Odnosi države Srbije i MMF-a su trenutno takvi da Srbija ništa ne duguje MMF-u, ali nije uvijek bilo tako.
Ekonomija Islanda – Frede, laku noć
Male i nerazvijene zemlje se često u oceni svoje ekonomije pozivaju na mišljenja stranih stručnjaka, a zaboravlja se ili se ne zna, da i oni mogu pogrešiti i da su u prošlosti i grešili.
Očekivanja na tržištu akcija – Naš i njihov Tesla
Tesla, berzanska oznaka TSLA, je američko preduzeće (akcionarsko društvo) poznato po proizvodnji vozila koja umjesto nafte i naftnih derivata koriste električnu energiju za pogon.
Каматна политика Народне банке Србије – Сретни број 13
Народна банка Србије/НБС је, за разлику од Централне банке Босне и Херцеговине/ЦББиХ, законски овлаштена за употребу мноштва инструмената монетарне политике.
Trka između Kine i SAD – Golijat protiv Golijata
BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) je najvažniji ekonomski blok zemalja u razvoju.
Krediti privatnim preduzećima – U leru?
U tržišnim privredama preovladava uvjerenje da su firme u privatnom vlasništvu glavni motori privrednog rasta i razvoja, makar u ekonomskom sistemu postojao i značajan dio firmi u državnoj svojini.
Европска монетарна политика – Једна велика грешка
Европска централна банка/ЕЦБ је водећи зајмодавац у зони евра, али и она понекад прави грешке које су видљиве и особама изван економске струке.
Јавни дуг велесила – Запад на истоку?
За балканске земље Запад је у економском смислу увијек био управо тамо гдје је показивала бусола – на западу.
Биткоин као новац – Револуција која траје?
Концепт криптовалута, чија је звијезда биткоин (енг. bitcoin), је неразумљив не само за неекономисте, већ и за чак дио економске струке.
Главно економско питање je шта je то што биткоин (не)чини, новцем, тј.средством размјене, у правом смислу те ријечи?
Крах тржишта акција – Берза хајдучке крви
На вијест о ширењу пандемије, чак и прије увођења свих рестриктивних мјера и затварања граница, најбрже и највише су поред робних реаговала свјетска тржишта акција.