Српска монетарна политика – Пет фаза

Однос монетарне политике према домаћем буџету и домаћим предузећима се у Србији, као и у огромној  већини земаља, у задњих 25 година формирао под утицајем идеологије, струке  и на крају епидемије, а наравно и између ових крајности – кроз њихову комбинацију.

Читај даље

Upravljanje javnim dugom i monetarna politika – Srbija može bolje

Odnosi države Srbije i MMF-a  su trenutno takvi da Srbija ništa ne duguje MMF-u, ali nije uvijek bilo tako.

Čitaj dalje

Каматна политика Народне банке Србије – Сретни број 13

Народна банка Србије/НБС је, за разлику од Централне банке Босне и Херцеговине/ЦББиХ, законски овлаштена за употребу мноштва инструмената  монетарне политике.

Читај даље

Европска монетарна политика – Једна велика грешка

Европска централна банка/ЕЦБ је  водећи зајмодавац у зони евра,  али  и она понекад прави грешке које су видљиве и особама изван економске  струке.

Читај даље

Visina stope obavezne rezerve u BiH – Kao i sav ostali svijet

Kada štediša, ili neki vlasnik novca, stavi novac u banku, banka često ima obavezu da jedan dio toga novca ne troši i da ga ne koristi za davanje kredita.

Čitaj dalje

Босанскохерцеговачка листа

Економска криза са којом се зона евра и Европска унија суочавају је највећа криза у њиховој историји.

Читај даље

Posrtanje finansijskog diva

Kada je 8.4.2018. na čelo Dojčebanke AG Frankfurt (osnovana 1879.), koja zapošljava preko 100 hiljada ljudi, došao Kristijan Seving (Christian Sewing), rođen 1970. u njemačkom gradiću Bindeu, pokrajina Sjeverna Rajna-Vestfalija, činilo se da će ova najveća njemačka banka konačno biti pošteđena novih skandala i plaćanja kazni za učešće u finansijskim malverzacijama.

Čitaj dalje

Како упокојити вампира

Дуго времена економска  политика у свим европским земљама у  развоју (или транзиционим економијама) је вођена на принципима тзв. Вашингтонског концензуса (ВК) који се сводио на три  кључне  ријеч; стабилизуј-приватизуј-либерализуј.

Читај даље

Фаренхајт 2014

Банкарско-финансијски цинизам  “једна земља девет банкрота” се односи на Аргентину која се прије годину дана нашла у деветом банкроту.

Читај даље

Беспарица

Наши грађани и сељаци, који су изван економске струке, стање у којем нека фирма или економски  систем као цјелина, нису довољно ликвидни означавају лаичким појмом “беспарица”.

Како настаје беспарица на нивоу економског и банкарског система?

Читај даље

Цјеложивотно учење

Да ли је 2020.г.  и у којој мјери, реприза 2009.г.  с обзиром на пад БДП-а?

Ако јесте да ли то значи да креатори економских политика у појединим земљама ништа за протеклих 11 година научили нису?

Читај даље

Чудо невиђено

Мировање кредита, мировање обавеза по основу кредита, постоји као опција за онај дио бх привреде чија се неликвидност веже за прилагођавање економског система ванредним околностима.

Мировање кредита, тзв. мораторијум је  крајњи домет бх економске политике у сфери кредитне активности  банака.

Читај даље

А сад адио …

Депозити наших банака су годинама расли.

Читај даље

Српски квази новац у необраном грожђу

Од 2011.г. Република Српска емитује директно обвезнице  и трезорске записе на Бањалучкој берзи (БЛСЕ), раније су на БЛСЕ уврштене емисије везане за ратни период (1992.г-1995.г.), а најкасније  од  2009.г.  Република Српска има свој новац.

Ради се о квази новцу или о такозваном новцу,  јер он тада није имао,  а нема ни сада, све функције које новац мора  имати,  да би по економској теорији могао бити проглашен за новац у пуном смислу те ријечи.

Читај даље

Бела ћао

У огромној већини држава постоји само једно законско средство плаћања и зато би вјероватно требала постојати и његова супротност – незаконито средство плаћања?

Читај даље

Повратак српске монетарне политике са Сјеверног пола

Босанскохерцеговачка јавност зна да се Србија исто као и Босна и Херцеговина због пада јавних  прихода, раста јавних расхода  и смањења економске активности морала задужити код страних повјерилаца.

Међутим, наша јавност не зна да је Народна банка Србије по први пут у својој новијој монетарној историји одлучила да, за српску економију у великом обиму, кредитира  српске банке, али и српску државу.

Читај даље

Како је мало постало велико

Босанскохерцеговачки банкарски сектор значајно више потражује од страних правних лица него што им дугује  – то је доказано. 

Нето страна актива бх банкарског сектора (разлика између стране активе банака и стране пасиве банака)  је 1,45 млрд. КМ  (април 2020.г.).

Читај даље

Домаћа, а страна

О негативној накнади на новчана средства изнад обавезне резерве  (у даљем тексту накнада)  коју  Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) обрачунава бх комерцијалним банкама раније је приповједано, али је изостало повезивање накнаде са  каматном стопом коју Европска централна банка (ЕЦБ) такође обрачунава  на новчана средства изнад обавезне резерве банкама у зони евра (енг. deposit facility rate) .

Код ЦББиХ новац држе бх банке,  а код ЕЦБ банке из земаља у којима је евро законско средство плаћања.

Читај даље

У потрази за изгубљеним монетарним суверенитетом

Република Српска је недавно емитовала 300 мил. КМ обвезница, а у  проспекту емисије се није спомињала девизна клаузула.

Читај даље

99,9999999999%

У комплетном бх јавном мнјењу, као и  “скоро” потпуно у нашој економској и банкарској струци, већ 20 година влада категоричан, недвосмислен и тврдоглав став  да Централна банака Босне и Херцеговине (ЦББиХ) не води монетарну политику.

Апсолутно негирање улоге ЦББиХ у нашем економском систему и нашој економској политици иде чак и дотле да се она у стручним кулоарима  погрдно назива “обичном мјењачницом”, јер не може давати кредите бх правним лицима, а главни јој је посао да размијењује/мијења конвертибилну марку за евро!?

Читај даље