U čisto teorijskom smislu efekat istiskivanja (eng. crowding out effect) se odnosi na istiskivanje privatnog sektora sa finansijskog tržišta u uslovima ekspanzivne fiskalne politike od strane javnog sektora. Privatni sektor su privreda i/ili stanovništvo, a do istiskivanja dolazi kada država puno troši (ekspanzivna fiskalna politika) i zadužuje se kod banaka, koje zbog toga daju manje kredita ostalim, privatnim, sektorima. Čitaj dalje
Category: Economic policy/Ekonomska politika
Treći razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Referentna kamatna stopa”
Referentna kamatna stopa (u daljem tekstu reks) je uvijek neka kamatna stopa nacionalne centralne banke, sa višestrukom ulogom i značajem, zavisno od vrste aktive/pasive na koju se primjenjuje. U našem neposrednom okruženju emisione banke (Narodna banka Hrvatske i Narodna banka Srbije) imaju kreditnu funkciju i spektar kamatnih stopa sa kojim utiču na ponudu i tražnju za novcem. Čitaj dalje
Drugi razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Selektivna kreditna politika”
U bankarskim sistemima isključivo je komercijalnim (i investicionim) bankama povjerena uloga finansiranja privrede, što ne znači da i emisiona banka (centralna banka, primjedba Bife) ne može direktno finansirati privredne subjekte. U okviru masovnih intervencija na finansijskom tržištu FED (emisiona banka SAD-e) je direktno, zaobilazeći banke, finansirao privredu i/ili nebankarske finansijske institucije. Čitaj dalje
Prvi razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Emisiona dobit”
Kako Centralna banka BiH (CBBiH) najveći dio prihoda ostvaruje po osnovu ulaganja deviznih rezervi, monetarna politika Evropske centralne banke (ECB) presudno utiče na emisionu dobit CBBiH. Čitaj dalje
Uvod u postove o kreditu emisione banke
Tokom januara u Bife-u će biti predstavljen stručni članak “Kredit emisione banke“. Čitaj dalje
Zamka za medvjeda (drugi dio)
И тада Руске власти предузимају изнуђен хазардерски потез – пуштају рубљу да слободно депресира, прилагођавајући се новим односима понуде и тражње на девизном тржишту. Вриједност рубље брзо пада на преко 80 новчаних јединица за 1 $ иако тај паритет од 2000. године никада није пробио границу од 37 рубаља за 1$, а током највећег дијала тог 15-годишњег периода износио је и испод 30 рубаља за 1$. Čitaj dalje
Kako povećati dostupnost stanova mladim ljudima?
Stimulativna stambeno – kreditna politika IRB – a, sama, nije dovoljna mjera za olakšavanje rješavanja stambenog pitanja mladih. Zato je potrebno da država utiče na povećanje izgradnje stanova kroz saradnju sa građevinskim preduzećima ili uključivanje u proces izgradnje stanova u ulozi investitora.
Čitaj dalje
(Ne)uspješnost stambenih kredita Investiciono-Razvojne banke
Stimulativna stambeno – kreditna politika IRB – a nije dovoljna mjera za olakšavanje rješavanja stambenog pitanja mladih. Niže kamatne stope dovode do povećane potražnje i rasta cijena stanova i rasta profitabilnosti građevinske industrije. To pokazuje da intervencionizam na tržištu nije lako uspješno sprovoditi.
Čitaj dalje
Javni dug i suvereni kreditni rejting SAD
Ocjenjivanje kreditnog rejtinga je visoko koncentrisana industrija. Tri vodeće rejting agencije: (Standard & Poor’s; Moody’s i Fitch Ratings) imaju globalno tržišno učešće oko 95% u aktuelnim uslovima[1]. Kada god se pojavi neka finansijska kriza, ove agencije intenziviraju svoje aktivnosti, što najčešće ne doprinosi smirivanju krize. Čitaj dalje
Kapitalizam sa ljudskim likom
Istorija nas uči da je razvoj ljudske civilizacije stalno izložen opasnostima.
U današnje vrijeme te opasnosti su oružja za masovno uništenje, posljedice klimatskih promjena, gomilanje naoružanja, bolesti zavisnosti, duhovno rastrojstvo pojedinca i društva, mržnja… Pored tih, jedna od velikih opasnosti koja po razvoj društva može da ima katastrofalne posljedice je nejednakost.
Upravo je to tema maestralno urađenog djela „Kapital u XXI vijeku“, čiji je autor mladi francuski ekonomista i matematičar Toma Piketi.
Italija – slijepi putnik u eurozoni
Nakon što je u maju 2018. godine na vlast došla koalicija ekstremne desnice, Sjeverne lige (Lega Nord) i populista, Pokreta 5 zvijezda (Cinque Stelle), tržišni prinosi na obveznice ove zemlje imaju izraženu tendenciju rasta, odnosno cijene državnih obveznica ove zemlje imaju izraženu tendenciju pada. Čitaj dalje
Nobelova nagrada za ekonomiju za 2018. godinu: Šta možemo naučiti od laureata?
Jedno od esencijalnih pitanja ekonomske misli i razloga za postanje ekonomije kao nauke, je kako osigurati dugoročan održivi rast, omogućiti društvima da bolje žive, uživaju tehnološki prosperitet i imaju skladniji odnos sa prirodnim okruženjem. Čitaj dalje
Krajnji efekti ruskog odgovora na sankcije
Jedan dio Rusije je prihvatio sankcije zemalja Zapada kao pojavu koja će biti brzo prevaziđena zahvaljujući ogromnim resursima kojima zemlja raspolaže. Čitaj dalje
Državna intervencija
Ekonomski problemi se ponekad tretiraju izolovano, izvan ekonomskog sistema u kojem su nastali. Ako se elementi ekonomskog sistema ne dovode u međusobnu vezu, postavljeni problem je vrlo teško riješiti. Da li je nešto ekonomski problem koji se tiče izvršne vlasti (npr. Vlade Republike Srpske, u daljem tekstu vlada) zavisi od definisanih ciljeva ekonomske politike, ali i prihvaćenog modela privrednog razvoja. Čitaj dalje